Politika straha u uslovima terorističkih napada i izbegličke krize naterala je mnoge vlade da ograniče ljudska prava, upozorio je Hjuman rajts voč (Human Rights Watch, HRW) u godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu za 2016. U Srbiji je, kako je ocenila ta međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava, u 2015. ostvaren ograničen napredak u zatvaranju jaza između obaveza i prakse u domenu ljudskih prava.
Kako se navodi u izveštaju predstavljenom 27. januara u Istanbulu, Srbija se 2015. suočila sa povećanim brojem migranata i tražilaca azila uz slabe uslove za njihov prijem, policijske zloupotrebe i neadekvatan sistem azila.
Istovremeno je zaključeno da novinari u Srbiji rade u neprijateljskom okruženju, što se manifestuje napadima i pretnjama, kao i suđenjima zbog pisanja o osetljivim temama. Takođe je tempo gonjenja za ratne zločine i dalje spor a romska manjina i dalje je diskriminisana.
U delu izveštaja o Srbiji/Kosovu o slobodi medija HRW ukazuje na napade na novinare u Srbiji, pretnje, zlostavljanje, zastrašivanje, tužbe i politička i druga uplitanja.
Navodi se i slučaj nezavisne Balkanske istraživačke mreže (BIRN) koja se našla na udaru kritike srpskih zvaničnika, uključujući premijera koji je optužio BIRN da laže i dobija novac od EU da diskredituje vladu Srbije. Te kritike počele su nakon što je BIRN pisao o vladinoj korupciji.
Kada je reč o ubistvima novinara, u izveštaju HRW navodi se da je vladina komisija za istraživanje ubistva novinara u Srbiji konačno načinila pomak u jednom slučaju i počelo je suđenje četvorici osumnjičenoj za ubistvo Slavka Ćuruvije. U druga dva slučaja kojima se bavila komisija nije bilo pomaka.
U izveštaju se ističe i da branioci ljudskih prava u Srbiji ne rade u prijateljskom okruženju. Navode se onlajn pretnje LGBT aktivistima ali i kampanja protiv ombudsmana.
Slab napredak Kosova
Na Kosovu je zaštita ljudskih prava u 2015. sporo napredovala. Kako se navodi, nova vlada formirana je u maju, 13 meseci posle izbora, a parlament je konačno usvojio neophodne zakonske izmene potrebne za uspostavljanje specijalnog suda za ratne zločine OVK.
Takođe se ukazuje da je početkom 2015. veliki broj žitelja Kosova, uglavnom etničkih Albanaca, tražio azil u Nemačkoj i većina je odbijena, što je nagnalo predsednicu Atifete Jahjagu da apeluje na građane da ne pokušavaju da odu i traže azil.
Mali napredak Kosovo je napravilo u sprovođenju programa integracije rastućeg broja Roma, Aškalija i Egipćana deportovanih iz Nemačke i drugih evropskih zemalja.
I na Kosovu su novinari žrtve pretnji i zastrašivanja a gonjenje krivičnih dela protiv novinara je sporo.
Istovremeno se tenzije između Srba i kosovskih Albanaca nastavljaju, pogotovo na severu, ali je proces normalizacije odnosa sa Beogradom napredovao, ocenio je HRW.
Globalni strah od terorizma
Direktor HRW Kenet Rot (Kenneth Roth) istakao je u izveštaju da su teroristički napadi izvan Bliskog istoka i veliki priliv izbeglica izazvan represijom i konfliktima doveli do toga da su mnoge vlade ograničile prava zbog bezbednosti.
Istovremeno su autoritarne vlade širom sveta u strahu od neslaganja, koje se često pokazivalo preko društvenih mreža, krenule u najintenzivnije u poslednje vreme slamanje nezavisnih grupa.
"Strah od terorističkih napada i ogromnog priliva izbeglica naterao je mnoge zapadne vlade da vrate unazad zaštitu ljudskih prava", istakao je Rot dodajući da "ti koraci unazad ugrožavaju prava svih".
Izveštaj HRW o stanju ljudskih prava u svetu je 26. po redu i obuhvatio je praksu više od 90 zemalja.
Migracije i kriza bezbednosti podelili EU
Evropska unija u protekloj godini nastojala je da razvije efikasan i principijelan odgovor na priliv milion tražilaca azila i migranata koji su morem stigli do Evrope.
HRW ukazuje na podele u EU oko migracija i azila, diskriminaciju i netoleranciju, kao i borbu protiv terorizma, kao na ključne probleme Unije tokom 2015.
"Tražioci azila i migranti u Grčkoj i duž zapadnobalkanske rute platili su cene podeljenosti EU", ocenio je zamenik direktora HRW za Evropu i centralnu Aziju Benjamin Vord (Ward).
Navodi se i da je Evropska komisija povela postupke protiv 23 članice zbog nepoštovanja standarda zajedničkog sistema azila EU, uključujući protiv Mađarske. Ta zemlja je na veliki priliv migranata odgovorila podizanjem ograde na granici i kriminalizacijom tražilaca azila koji pređu granicu bez dozvole.
Vlade EU traže da se odgovornost za izbeglice podeli sa zemljama izvan EU. U sklopu tih nastojanja je i, prema oceni HRW, problematični sporazum iz novembra sa Turskom, glavnom tranzitnom zemljom za tražioce azila i migrante koji steme EU.
Bojazni oko nacionalne bezbednosti u EU takođe su obeležile godinu za nama. Teroristički napadi na Pariz iz novembra za rezultat su imali i uvođenje kontrola na granice, uključujući u šengen zoni, i inteziviranje napora da se koordiniše razmena obaveštajnih podataka.
Izvor: euractiv.rs
