Naslovna Vesti Evropska unija Porez na CO2 na granicama EU kao instrument zaštite klime i konkurencije

Porez na CO2 na granicama EU kao instrument zaštite klime i konkurencije

5 minuta za čitanje
0
98
Ugljen dioksid

Brisel, 16. septembar 2020. – Francuska se već godinama zalaže za uvođenje poreza na emisiju ugljen-dioksida na spoljnim granicama Evropske unije, a sada je tu ideju prihvatila i Evropska komisija koja namerava da je uključi u svoj razvojni plan.

Evropski parlament je 16. septembra dao zeleno svetlo za nove poreske prihode.

Jedan od izvora prihoda bilo bi i oporezivanje proizvoda iz zemalja sa blažim ekološkim zakonodavstvom, a EU bi na taj način trebalo da dođe do dodatnog novca za fond za oporavak od pandemije vredan 750 milijardi evra.

Dugoročni ciljevi francuske inicijative su dvojaki – borba protiv klimatskih promena i zaštita evropskih pravila tržišne konkurencije.

Takav potez bio bi prvenstveno prst u oko Pekingu, ali su i Rusija i SAD već stavile do znanja da su protiv takvog evropskog poreza.

Brisel je, međutim odlučan i insistira da je odluka konačna.

EU neće prihvatiti da roba koja ne odgovara ekološkim standardima, na nefer način konkuriše evropskim proizvodima i istovremeno nanosi štetu našoj planeti“, naglasio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel početkom septembra na Ekonomskom forumu u Briselu.

Mišel je rekao da je EU “spremna da u kombinaciji sa oštrijim sistemom trgovine dozvolama za emisiju, uspostavi i mehanizam za granično prilagođavanje emisije CO2, da bi zaštitila jednake uslove takmičenja” na evropskim tržištima.

Evropska komisija planira da, u okviru svog Zelenog plana, već u drugom kvartalu 2021. godine predloži odgovarajuću direktivu. To bi ujedno bio i važan izvor prihoda, pošto Komisija, da bi podmirila dugove nastale zbog fonda za obnovu, “postepeno mora da uveća sopstvena sredstva“, rekao je evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton.

Glavni cilj mehanizma za granično prilagođavanje CO2 (Border Carbon Ađustments, BCA), bio bi da ograniči takozvano “curenje ugljenika” (Carbon Leakage).

Tako se naziva proces kada delovi industrije sa visokom emisijom štetnih gasova svoju proizvodnju sele u zemlje sa blažim ekološkim zakonima.

Porez na CO2 na eksternim granicama EU prvi je predložio francuski predsednik Žak Širak. Ideju je prihvatio i njegov naslednik Nikola Sarkozi, koji je 2007. godine izjavio: “Ko prlja, mora i da plati“.

Zamisao je, međutim, kod evropskih partnera Francuske uglavnom nailazila na podozrenje.

Za nju se ipak, iako bez mnogo uspeha, zauzeo i Sarkozijev naslednik Fransoa Oland, a važan je deo politike i sadašnjeg predsednika Emanuela Makrona. Inicijativu Francuske sada je po svoj prilici prihvatio i Brisel.

Erik Moris, direktor briselske kancelarije Fondacije Robert Šuman, smatra da je diskusija o uvođenju poreza na CO2 deo šireg geopolitičkog konteksta, i da EU postaje sve svesnija sopstvenih strateških interesa.

Granični porez CO2 omogućava EU da se dokaže i da demonstrira da se brani od klimatskog dampinga. Na taj način ispunjava dva cilja: Onaj koji se tiče Zelenog plana i zaštitu trgovinske politike“, izjavio je Moris, dodajući da “više nije najvažnije da se komercijalni interesi stave iznad svega” i da je to znak “kraja evropske naivnosti“, posebno u odnosima sa Kino, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Evropska komisija pokrenula postupak protiv Kipra i Malte zbog šeme “zlatnog pasoša”

Brisel, 20. oktobar 2020. – Evropska komisija pokrenula je postupke protiv Kipra i Malte z…