Naslovna Vesti Evropska unija Potrebna prekretnica u politici proširenja Evropske unije

Potrebna prekretnica u politici proširenja Evropske unije

7 minuta za čitanje
0
182
Evropske integracije

Brisel, 01. april 2022. – Evropskoj uniji je potrebna prekretnica u politici proširenja, koja je postala “prazna ljuštura”, mora da ispuni svoje obaveze prema Zapadnom Balkanu i da prekine praksu zloupotrebe veta pojedinih članica u procesu pridruživanja.

To je ocenio viši naučni saradnik u Centru za evropske političke studije (CEPS) Ervan Foere.

Slabosti u celokupnom pristupu EU, zajedno sa neuspehom da poštuje svoje obaveze prema regionu, dozvoljavajući pojedinačnim članicama da nametnu svoju domaću agendu, podriva kredibilitet EU u celini, a njena politika proširenja ostaje ništa drugo do prazna ljuštura“, navodi  Foere u analizi “Može li rat u Ukrajini da oživi agendu proširenja EU za Zapadni Balkan?

Prema njegovom mišljenju, EU će biti potrebna “prekretnica” u politici proširenja ako želi da ostvari svoje ambicije kako prema Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, tako i prema zemljama Zapadnog Balkana.

EU će morati da ispuni svoja obaveze prema Zapadnom Balkanu, a to znači, piše Foere, kvalitativnu promenu u pristupu EU i ukidanje prava veta pojedinačnih država članica.

To će takođe značiti sprovođenje inovativnih mera kako bi reformska agenda bila efikasnija“, što uključuje invazivnije mehanizme monitoringa i sistematičnije uključivanje organizacija civilnog društva.

Foere ocenjuje da bi uvođenje “faznog pristupanja” značilo da bi građani mogli da osete koristi pridruživanja kroz ceo proces a ne samo u trenutku pristupanja.

Sada, kada se u Ukrajini dešava tragedija, zahtev Kijeva za članstvo u EU skrenulo je pažnju na politiku proširenja Unije, navodi Foere.

EU ne sme da ne uspe u ovom istorijskom poduhvatu, u vreme kada je mir na evropskom kontinentu zaista narušen“, istakao je Foere.

Godinama je EU ponavljala mantru svoje politike proširenja koja predstavlja “strateško investiranje u mir, stabilnost i ekonomski rast“, ali ipak nije uspela da ispuni svoja obećanja Zapadnom Balkanu uz “niz blokada i kašnjenja“.

Foere ističe da zloupotreba prava veta pojedinih članica Unije u rešavanju problema koji nemaju nikakve veze sa kriterijumima i uslovima koje zemlje kandidati moraju da ispune ukazuje na “inherentnu slabost i licemerje procesa donošenja odluka u EU u odnosu na njenu politiku proširenja“.

Nerešeni bilateralni problemi, ocenjuje Foere, navodeći slučajeve Severne Makedonije, Kosova i BiH, treba da budu rešavani u zasebnim posredovanim procesima koji bi se odvijali paralelno sa početkom pristupnih pregovora, a ne kao njihov preduslov.

Ova kašnjenja i blokade izazvali su duboko razočarenje i frustraciju u zemljama Zapadnog Balkana. Oni su ostavili region ranjivim na maligne uticaje, sa Rusijom koja je više nego rado iskoristila mnoge tenzije i podele u regionu“, navodi Foere.

On napominje i da EU često nije osporavala pretnje secesijom Milorada Dodika, “sve autoritarnije ponašanje” lidera kao što je Aleksandar Vučić, nacionalističku retoriku pa čak ni glorifikaciju osuđenih ratnih zločinaca.

Odgovor EU je bio slab, nasumičan i nedosledan“, ocenjuje  Foere i dodaje da je politički i strateški pristup EU zamenjen preterano birokratskim i tehničkim procesom koji je prioritet davao formi nad suštinom.

Čak su i godišnji izveštaju Evropske komisije o napretku u procesu pridruživanja, navodi Foere, bili kritikovani jer su povremeno minimizirali kontinuirano nazadovanje u vladavini prava i slobodi medija.

Izveštaju jednostavno ne uspevaju da održe nivo objektivnosti koji je bio obeležje pristupa Evropske komisije prethodnih decenija“, ocenjuje Foere.

Podsećajući na posetu visokog predstavnika EU Žozepa Borela zemljama Zapadnog Balkana sredinom marta, kada je rekao da je kriza u evropskom susedstvu “trenutak buđenja za Evropu” i da je “krajnje vreme da se ojača proces proširenja i Zapadni Balkan nepovratno integriše u EU“, Foere ocenjuje da se Zapadni Balkan pojavljuje na međunarodnoj agendi “samo u vreme terora i nevolja”.

Ostatak vremena se prezrivo ignoriše“, naveo je Foere, dodajući da se agenda proširenja EU jedva pomerila poslednjih nekoliko godina i da je izgubila gotovo sav kredibilitet, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Majstorović: Evropskoj uniji i kandidatima za članstvo potreban je “Zajednički plan integracije Evrope 2030”

Beograd, 21. septembar 2022. – Politika proširenja EU izgubila je svoju transformaci…