Naslovna Civilno društvo Pravna zaštita u Srbiji postaje klasno pitanje

Pravna zaštita u Srbiji postaje klasno pitanje

8 minuta za čitanje
0
367
CUPS

Beograd, 17. januar 2019. – Postojeći Zakon o pružanju besplatne pravne pomoći onemogućiće brojne građane da ostvare svoje zakonsko pravo, jer će pravna zaštita postati klasno pitanje, ocena je predstavnika nevladinih udruženja na konferenciji Centra za unapređivanje pravnih studija.

Iako još nije poznato kako će izgledati implementacija, predstavnici nevladinih organizacija smatraju da je realno očekivati probleme u primeni Zakona, jer trenutni predlog ne ispunjava njegov osnovni cilj – pružanje besplatne pravne pomoći građanima koji nemaju mogućnosti da je drugačije ostvare.

Znajući realnost u Srbiji, verujemo da će postojati problemi u primeni. Možda ne u Beogradu, jer postoje jake nevladine organizacije, ali zamislite situaciju u manjim sredinama. Advokatska komora koja je predstavljala najveći ’kamen spoticanja’ u primeni ovog Zakona, verovatno neće biti zainteresovana da pomogne i učestvuje u njegovoj primeni u gradovima u unutrašnjosti“, kazao je Goran Miletić iz Civil Rights Defendersa.

Miletić smatra da je od ključne važnosti usvojiti dobre podzakonske akte, kako bi se predlog zakona poboljšao, uz upozorenja da i postojanje dobrog zakona ne predstavlja garant kvalitetne primene.

Moramo biti svesni da je u mnogim drugim zemljama, koje su bolje u primeni međunarodnih standarda, ovaj zakon propao, pa su morali da započinju čitav proces iznova. Moguće je da i kod nas bude takav scenario. Stoga, moramo da vidimo kako će sve da izgleda i onda da sudimo.“

Izvršna direktorka Praksisa, Ivanka Kostić, kaže da će marginalizovane grupe imati mnogo poteškoća u ostvarivanju prava na besplatnu pravnu pomoć, te da su upitne mogućosti onih koje je Zakon predvideo da budu njeni pružaoci.

Sadašnje kancelarije za pružanje besplatne pravne pomoći nemaju dovoljno kapaciteta. Ljudi koji su tamo zaposleni najčešće nisu voljni i senzitivisani da rade sa marginalizovanim grupama. To je rad sa osobama koje često nisu pismene i koje teško govore jezik koji se upotrebljava u postupcima“, kazala je Kostić, dodajući da nevladine organizacije ovu vrstu posla mogu uspešno da obave, dok ovako osmišljena besplatna pravna pomoć to teško može da sprovede.

Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja, smatra da udruženja treba da budu zabrinuta unapred, jer proces usvajanja Zakona i kako on sada izgleda ukazuje na posledice koje će njegova primena doneti.

Možemo unapred zaključiti da ovakav Zakon neće ispuniti njegov cilj usvajanja. Njime se sužava krug onih koji mogu da prime pomoć, a posledice njegovog usvajanja će postati klasno pitanje. Onaj ko nema novac je prepušten ’lavirintu sistema’. Advokati će biti ti koji će pružati besplatnu pravnu pomoć, ali ne svi, već će Komora da izabere predstavnike koji će se baviti tim pitanjem. To zavisi od samih advokata, ko od njih bude želeo da se bavi ovim pitanjem. Dok udruženja neće moći da pružaju besplatnu pravnu pomoć“, naglašava Mandić i napominje da jedan podnesak po advokatskoj tarifi košta trećinu prosečne plate u Srbiji.

Kad to kažemo onda je jasno da mi ne proširujemo krug onih koji će imati pravo na besplatnu pravnu pomoć, već ga sužavamo. Ugroženi su i oni koji imaju i prosečnu zaradu. Ukoliko svedemo korisnike na primaoce socijalne pomoći, onda ne možemo reći da smo dobili neku dobru stvar.“

Sa ovakvim stavovima nije saglasna Darja Koturović, konsultantkinja za pristup pravdi u Ministarstvu pravde.

Ministarstvo je imalo stav da neće usvajati Zakon sa kojim se ne slažu advokatura i civilna društva. Udruženja građana nisu isključena iz pružanja besplatne pravne pomoći, a lica koja imaju pravo na nju će biti svi čije je mesečno funkcionisanje ugroženo usled pružanja pravne usluge”, rekla je Koturović, dodajući da je Svetska banka uspela da proceni buduće korisnike.

Podaci uključuju veliki broj građana. Ovo je dosta proširen krug, ne bih se složila sa ocenom da smo suzili broj onih koji će imati pravo da ostvare ovu zakonsku mogućnost. Ministarstvo pravde je u procesu formiranja radne grupe koja bi trebalo da se bavi tarifama, upućivanja i svih ostalih pitanja koja su ostala neprecizno definisana, kako bi se otpočelo primenjivanje Zakona u oktobru”, kazala je Koturović, najavivši razgovore prilikom donošenja podzakonskih akata.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Civilno društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

UNDP: Kampanja “Tiče me se” – Za komšiluk koji ne zatvara oči pred nasiljem

Beograd, 25. novembar 2020. – Povodom obeležavanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ž…