Naslovna Kultura Prazan zid kao platno – strit art i grafiti: da ili ne?

Prazan zid kao platno – strit art i grafiti: da ili ne?

6 minuta za čitanje
0
802

Dvoje mladih Beograđana, Tamara i Andrej, predložili su likovno rešenje za mural kojim učestvuju na konkursu građevinskog investitora koji, inspirisan iskustvima australijskog grada Melburna, pokušava da podstakne interesovanje za uličnu umetnost u svojoj branši.

"Vrlo je jednostavno, kada imaš jednu boju u ruci i vidiš neki zid, možeš ostaviti svoj trag na njemu. Mnogo je lep osećaj proći i videti nešto što si ti nacrtao, bilo to prihvaćeno ili ne", rekla je Tanjugu Tamara.

"Crtači grafita će prepoznati svakog svog bilo gde u svetu i obradovaće mu se. I samo druženje ima veliku ulogu u svemu tome. To je zapravo jedna od stvari koja inspiriše kao i sloboda izražavanja, kretanja i komunikacije sa svetom ulice", ističe Tamara kojanamerava da iduće godine upiše likovne studije.

Projekat, veoma profesionalno realizovan, tiče se zida spoljnjeg stepeništa zgrade u jednom od novih stambenih jedinica na Banovom Brdu. Uslov da to bude koloritni vatromet, čini se u potunosti je ispunjen. Njihov mural je ne samo čarolija boja već i izmaštani svet u kojem se prave stepenice prepliću sa naslikanim.

Tamara i Andrej su iskustvo crtača grafita stekli oslikavajući delove fasada, a posebno zidove podzemnih prolaza i garaža na Novom Beogradu. Ovo bi, međutim, bio njihov prvi "legalan" mural, koji bi naslikali ne samo uz dozvolu vlasnika, već i uz određenu novčanu nadoknadu.

Murali su danas postali deo urbanog pejzaža širom sveta. Oni krase fasade mnogih zgrada u Berlinu, Njujorku, Amsterdamu, Parizu, Sao Paolu kao i u pomenutom Melburnu čije vlasti ovaj vid umetnosti shvataju veoma ozbiljno.

Drugi po veličini australijski grad susreo se sa urbanom umetnošću još početkom1970-ih godina, a danas važi za "svetsku prestonicu strit arta", u kojoj su svoje radove ostvarili mnogi međunarodno priznati umetnicikaošto su Banksy, Above, Fafi, D"Face, Logan Hicks, Revok, Blek le Rat, Invader i Shepard Fairey.

Prvi festival grafita u svetu održan je upravo u Melburnu 2004, a o strit art sceni u ovom gradu 2005. snimljen je dokumentarni film “RASH” koji istražuje kulturne vrednosti strit arta i njegov uticaj na javni dijalog.

U tom kontekstu, interesantno je napomenuti da su gradski oci Melburna vremenom počeli da na strit art gledaju kao na umetničku formu, imajući pritom sve manje razumevanja i toleracije prema običnim grafitima (tags), koji se doživljavaju kao vandalizam.

"Postoji velika razlika između strit arta i grafita. Strit art je više umetničkog tipa i uspeo je da se odvoji od vandalizma i grafita, pa je dobio svoje mesto u galerijama. Grafiti i dalje ostaju neprihvaćeni jer se smatraju vandalizmom. Koliko god ta razlika bila velika, strit art i grafiti se zajedno bore protiv establišmenta", kaže Tamara.

"Grafiti su nama inspirativni jer su nam pomogli da osetimo likovnost, da ojačamo našu percepciju, da naučimo da čitamo taj ulični jezik. Ceo grad je naše platno, a ta sloboda može lako preći u vandalizam. Ja nisam pokrenuta borbom već isključivo željom za crtanjem i ulepšavanjem sivila kao i zbog potrebe za izražavanjem", objašnjava ona.

Izvor: Tanjug

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Kultura
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Raspisan konkurs “Najlepše fotografije s knjigom Arhipelaga”

Beograd, 16. avgusta 2019. – Arhipelag je raspisao konkurs za najbolju fotografiju na temu…