Naslovna Vesti Srbija Prpa: Postjugoslovenske elite nesposobne da odgovore na izazove vremena

Prpa: Postjugoslovenske elite nesposobne da odgovore na izazove vremena

6 minuta za čitanje
0
78
Branka Prpa

Beograd, 31. januar 2021.  – Kad cele narode, rase, verske zajednice ili religije svrstate u pojam dobrog ili lošeg, to je matrica rasizma, smatra istoričarka Branka Prpa.

Antropolog Ivan Đorđević ističe da narodi i nacije ne mogu međusobno da se mrze, već da je to agenda političkih elita i rukovodstava..

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet objasnio da je princip političke elite na Balkanu “pumpanje” nacionalizma, kako bi se ljudi bavili time, a ne suštinskim problemima koje imaju.

“Odnosi članova Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića i Milorada Dodika dobar su primer za to. Bakir kaže da su Srbi loš narod, Mile mu vraća lopticu, i eto i jednom i drugom 50 odsto na izborima“, naglasio je Đorđević.

Uz ocenu da je nacionalizam postao svakodnevnica, nešto toliko prihvatljivo da ga više i ne primećujemo, on je upitao kako bi “Bakir i Mile mogli jedan drugom da pomognu, ako će da komuniciraju civilizovano i da se jedan drugom izvinjavaju”.

Takođe, kako bi Aleksandar Vučić i Andrej Plenković, ako jedan drugom odu u posetu i smire tenzije, “prodali” priču da se teško muče i bore, jer postoji spoljni neprijatelj”, dodao je Đorđević i ocenio da su svi oni u problemu, ako “nema takvog spoljnog neprijatelja”.

Iako smatra da je opcija ozbiljno agresivnog scenarija i novog rata nerealna, on napominje da je, zbog atmosfere u društvu, to nešto čega bi ipak trebalo da se čuvamo.

Prema uverenju Đorđevića, mnogo bi pomoglo suočavanje sa sopstvenom odgovornošću za ratne zločine i sukobe iz devedesetih.

Kako je protumačio, ljudi bi se suočili s onim što su neki drugi ljudi radili u njihovo ime i mnogo bi bolje razumeli šta se dešavalo, ali za to ne postoji ozbiljna volja i sve se konstantno gura pod tepih, isključivo u interesu reprodukcije moći.

S druge strane, Prpa pita kako bi od onih koji su trenutno na vlasti uopšte mogao da se očekuje otklon od devedesetih, kada su oni aktivni akteri tog vremena.

To su, po njoj, odluke za koje je potreban konsenzus društva, za koji je neophodno odgajanje, objašnjavanje i informisanje o prošlosti, što se nije dogodilo ni više od dvadeset godina posle rata u Jugoslaviji.

Prpa je novinarki Tamari Skrozza rekla da su postjugoslovenske elite nekreativne i nesposobne da odgovore na izazove vremena.

Prema njenom mišljenju, zbog toga se i ide s najnižim “političkim kecom“ u rukavu,- a to je nacionalizam, izdvajanje svog naroda kao posebnog i ubeđivanje ljudi da su oni bolji od ostalih.

“Nit’ manjih država, nit’ većih megalomana. Te države ne mogu po veličini da dobace  ni do nekog velikog evropskog grada, ali je ta megalomanija, ta slika o sebi, neverovatna, humorna, ali i strašna istovremeno“, ocenila je Prpa.

Kako je predočila, nacionalistički primitivizam koji je zapljusnuo Jugoslaviju krajem osamdesetih godina, doneo ja narativ koji je po svojoj prirodi “izašao iz matrice nacizma“.

U tom kontekstu, ona je podsetila na rad britanskog istoričara Arnolda Tojnbija koji je slom civilizacija definisao kao nesposobnost elita da na izazove vremena daju kreativne odgovore, pa se vraćaju na odgovore prethodnih elita.

“Dakle, kad vidite to retrogradno kretanje prema nečemu što je zapravo prevaziđeno, možete biti sigurni da ubrzano idemo ka slomu“, zaključuje Prpa u razgovoru za FoNet.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Srbija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

BIRODI: Vladavina prava, integritet i javnost – lekovi protiv lične vlasti

Beograd, 20. septembar 2021. – Druga faza međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstv…