Naslovna Politika Reljić: Demokratski kvalitet predstojećih izbora na Balkanu kao osnova za dalje približavanje regiona EU

Reljić: Demokratski kvalitet predstojećih izbora na Balkanu kao osnova za dalje približavanje regiona EU

10 minuta za čitanje
0
104
Dušan Reljić

Brisel, 05. maj 2020. – Demokratski kvalitet predstojećih izbora u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana treba da bude osnova za procenu EU sa kojim zemljama će nastaviti proces približavanja a kojima će taj proces biti zamrznut.

To je  ocenio Dušan Reljić, šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP).

U analizi objavljenoj uoči Samita EU i Zapadnog Balkana 6. maja, Reljić je podsetio da Evropska komisija obećava 3,3 milijarde evra pomoći zemljama regiona za ublažavanje uticaja pandemije korona virusa i njihovo približavanje EU, ali i ukazao da bez temeljne promene smera ta inicijativa dolazi prekasno.

Prema navodima Komisije, paket pomoći daleko prevazilazi izdvajanja bilo kog drugog partnera za region jer je Zapadni Balkangeostrateški prioritet za EU“, naveo je Reljić.

On je dodao da “geopolitička Komisija” (predsednica Ursula fon der Lajen) izgleda sada želi da pošalje jasan signal regionu jer, kako je rekao šef nemačke diplomatije Hajko Mas, “evropski projekt je nedovršen bez Zapadnog Balkana” – regiona koji je okružen EU državama zbog čega se tamo ne sme dopustiti nikakva nestabilnost i neizvesnost.

Čini se međutim da je sposobnost EU da se utvrdi na Zapadnom Balkanu, a posebno u Srbiji, kao najvećoj i politički najznačajnijoj državi u regionu, oslabila od izbijanja pandemije korona virusa, ukazao je Reljić i dodao da su mediji u regionu u početku uglavnom izveštavali o dolasku pošiljaka medicinske pomoći iz Kine, Turske ili Rusije.

Srpski vlastodržac, predsednik Aleksandar Vučić zagrmeo je da je solidarnost EU bajka, a neposredni povod za njegovo nezadovoljstvo bila je odluka Brisela da zemlje Zapadnog Balkana ne izuzme iz zabrane izvoza opreme za ličnu medicinsku zaštitu, navodi se u analizi.

Ali, kako se dodaje, činjenica da je Vučićdopustio da ga ponese u nespretnom pokušaju da zahvali Kinezima na kineskom jeziku pred uključenim kamerama, ljubeći kinesku zastavu i umilno nazivajući kineskog vođu ‘prijateljem i bratom Si Djinpingom’ može samo delimično biti protumačena kao neumeren pokušaj pridobijanja naklonosti“.

U stvari, na Zapadnom Balkanu se proširila percepcija da stremljenje članstvu u EU ne može biti lek za trajne probleme regiona, navodi se u tekstu i dodaje da snažna integracija regiona s EU, posebno preko nemačkih i italijanskih kompanija, nema samo prednosti jer, kao rezultat krize u Uniji, potražnja za proizvodima i uslugama iz regiona opada, ulaganja iz EU su uglavnom na čekanju, a doznake iseljenika u opadanju.

Svetska banka očekuje da će se ekonomska proizvodnja na Zapadnom Balkanu u ovoj godini smanjiti do 5,7%.

Međutim, čak i u najboljoj ekonomskoj situaciji u EU, Zapadni Balkan neće moći da prikupi dovoljno investicija za postizanje godišnjeg rasta iznad 6%, što je nivo potreban da se dostigne prosek EU za 30 godina.

Iz tog razloga, region sve više gleda u Aziju, posebno Kinu, u nadi da će privući veće investicije, ukazao je Reljić.

On je dodao da će najavljeni paket pomoći EU malo toga moći da promeni “ako EU ne bude tretirala Zapadni Balkan kao svoj sastavni deo – iz gore pomenutih ‘geopolitičkih razloga’“.

To bi podrazumevalo, pre svega, da planirana podrška ne bude jednokratni napor koji se temelji uglavnom na zajmovima, a ne bespovratnim sredstvima, naglašava se u tekstu i podseća da za razliku od “novih” država članica EU, zemlje Zapadnog Balkana do sada nisu imale snažnu i na solidarnosti utemeljenu razvojnu pomoć za nadoknadu trgovinskog deficita s EU od preko 100 milijardi evra, nagomilanih u poslednjoj deceniji.

Reljić navodi da bi regionu trebalo omogućiti pristup strukturnim i kohezijskim fondovima EU ili uporedivi izvor nulte cene kapitala pre članstva, tako da može da započne sveobuhvatni i održivi rast.

On, međutim, ukazuje da čak i ako EU zauzme potpuno drugačiji stav ostaje nejasno nije li kasno jer je takav potez trebalo da usledi nakon 2008/2009. kada su se međunarodni dug i finansijska kriza prelili na Zapadni Balkan i pogodili ga jače od same EU.

U međuvremenu su se dogodila dva verovatno nepovratna razvoja na Zapadnom Balkanu.

Prvo, ljudi su odustali od nade da će doživeti prosperitet zbog čega masovno emigriraju, a drugo, nakon finansijske krize 2008. desne populističke i autoritarne snage ponovo su osvojile prednost svuda na Zapadnom Balkanom, s trenutnim izuzetkom Severne Makedonije, dodao je Reljić.

Demokratski potencijal ovih društava dodatno je opao – između ostalog i zbog starenja stanovništva i masovnog iseljavanja, ekonomskih slabosti i nerešenih etnopolitičkih sukoba. Sve studije međunarodnih organizacija za demokratiju i ljudska prava ukazuju na to.

Štaviše, upitno je i jesu li Vučić i ostali autokrati spremni mirno da se odreknu vlasti, ocenjuje se u tekstu.

Zato če, po mišljenju Reljića, i posle samita EUZapadni Balkan ostati nerešena dilema – da li bi EU iz geopolitičkih motiva trebalo konačno da propusti zemlje regiona u članstvo kao što je bio slučaj sa zemljama istočne Centralne Evrope ili bi državama Zapadnog Balkana trebalo dopustiti da nastave približavanje EU onda kada njihove vlade počnu da sprovode vladavinu zakona.

Kad pandemija oslabi održaće se parlamentarni i drugi izbori u Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Temeljna procena demokratskog kvaliteta tih izbora trebalo bi da bude osnova na kojoj EU odlučuje s kojim vladama želi da nastavi proces proširenja a s kojima želi da ga za sada zamrzne, zaključio je šef briselske kancelarije SWP Dušan Reljić, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Kostić: Pokrenuti dijalog u Srbiji kako društvo ne bi, po nekom zlokobnom pravilu, ponavljalo iste zablude i greške

Beograd, 22. maj 2020. – Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladim…