Naslovna Društvo Pravosuđe Rodna dimenzija ratnih zločina: Seksualno nasilje nad ženama

Rodna dimenzija ratnih zločina: Seksualno nasilje nad ženama

4 minuta za čitanje
0
713

Beograd, 02. maj 2017. (BCBP) – Analiza Rodna dimenzija ratnih zločina: Seksualno nasilje nad ženama, autorke Milice Kostić, direktorke pravnog programa Fonda za humanitarno pravo nastala je u okviru projekta „Podrška uspostavljanju Mreže organizacija civilnog društva – Žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji” koju podržava Misija OEBS u Srbiji.

Analiza ukazuje da je Republika Srbiji daleko od ispunjenja obaveza sadržanih u Rezoluciji 1325, ali i u brojnim drugim obavezujućim instrumentima međunarodnog prava, koji se odnose na borbu protiv nekažnjivosti za seksualno nasilje kao zločina prema međunarodnom pravu, ali i na adresiranje potreba žrtava.

Analiza pokazuje da Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) nema strategiju za procesuiranje seksualnog nasilja u kontekstu oružanih sukoba i da sudska praksa u ovim slučajevima nije u saglasnosti sa međunarodnim standardima. 

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju napravio je tokom 20 godina rada iskorak u gonjenju seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u ratu i dramatično izmenio postavke koje su dovele do toga da seksualno nasilje ne bude kažnjavano. Ova pozitivna praksa nije transponovana na pravosuđe Republike Srbije. 

Analiza naglašava da su do danas u Srbiji donete samo dve pravnosnažne osuđujuće presude za silovanje kao za ratni zločin. 

Imajući u vidu rasprostranjenost zločina seksualnog nasilja tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, analiza zaključuje da je TRZ zanemarilo ova dela. Nesporno je da TRZ, kao i nijedno drugo tužilaštvo za ratne zločine, ne može da procesuira sve počinioce, kao ni sva krivična dela iz svoje nadležnosti, te da mora biti selektivno u svom radu. Međutim, TRZ do danas nije usvojilo strategiju za prioritizaciju predmeta predviđenu Akcionim planom za poglavlje 23.

Imajući u vidu specifičnost zločina seksualnog nasilja, nesumnjivo je da njihovo efikasno procesuiranje zahteva preduzimljivost, pa su zato neretke i posebne strategije za procesuiranje seksualnog nasilja.

Analiza je posvećena ključnim problemima vezanim za sudske mehanizme, kao što su:

  • odsustvo strategije za procesuiranje zločina seksualnog nasilja;
  • neadekvatno definisanje krivičnog dela silovanja u ratu;
  • odstupanje od prakse Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju;
  • odsustvo adekvatne zaštite žrtava;
  • nezadovoljavajući učinak parničnih i upravnih postupak za naknadu štete.

U dokumentu autorka iznosi zaključke i preporuke koji bi doveli do adekvatne ispunjenosti Predloga Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325. 

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Pravosuđe
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

BIRN Srbija o hapšenju u valjevskom Krušiku i zaveri ćutanja u slučaju Branka Stefanovića

Beograd, 13. oktobar 2019. – U sredu 18. septembra između dva i pola tri popodne naoružani…