Naslovna Politika Evropska unija Rumuni napuštaju zemlju zbog izneverenih očekivanja

Rumuni napuštaju zemlju zbog izneverenih očekivanja

10 min read
0
91
Bukurešt, Rumunija

Bukurešt, 1. novembar 2018.  –  Vlada Rumunije hvali se najvećim ekonomskim rastom u Evropi, ali Rumuni i dalje u ogromnom broju napuštaju zemlju.

Ipak, nešto se promenilo u odnosu na prethodne decenije. Rumuniju više ne napuštaju samo siromašni, već i fakultetski obrazovane osobe i stručnjaci.

 To samo znači da razlozi za odlazak više nisu samo siromaštvo i nepovoljna ekonomska situacija, nego su se mnogi razočarali u atmosferu u privredi i društvu, u uslove života  i nedostatak mogućnosti za lično napredovanje, smatraju sociolozi.

Rumunija je, kao i druge države istoka Evrope, bila privlačno odredište za strane ulagače od kako je 2007. godine ušla u Evropsku uniju.

Razdoblje između 2006. i 2008. godine bilo je najbolje za Rumuniju što se tiče direktnih stranih investicija i ulaska kapitala, ali je finansijska kriza uzdrmala i njenu ekonomiju i zainteresovanost investitora.

Zbog toga je iznos direktnih stranih investicija sa oko osam milijardi evra pre krize, naglo pao na dve do tri milijarde između 2009. i 2013. godine, da bi tek 2017. dostigao 4,8 milijardi evra, ili polovinu iznosa iz 2008. godine.

Postepeni porast stranih ulaganja posle krize išao je ruku pod ruka postepenom ekspanzijom privrede. Poslednjih godina, ekonomski rast se ubrzao, hranjen naglim porastom lične potrošnje zbog smanjenja poreza i porasta zarada, što su, međutim, mere koje su kritikovali i ekonomski stručnjaci i Evropska komisija, piše Euractiv.com.

Privredni rast Rumunije iznosio je 2017. godine gotovo 7%, što je bio i najveći rast BDP u nekoj članici EU, ali takav rast napumpan potrošnjom nije mogao da potraje. Ove godine ekonomski rast je usporio na umerenih 4%, što je i dalje solidno, ali manje od vladinih prognoza.

Brzi ekonomski rast nije, međutim, bio praćen i odgovarajućim porastom standarda. Nivo zarada je, uprkos porastu plata poslednjih godina, i dalje skroman u poređenju sa evropskim prosekom, a velikom delu stanovništva preti siromaštvo.

Rumunija je, uz Bugarsku i Grčku, jedna od tri članice EU u kojima je više od trećine stanovništva u opasnosti od siromaštva i društvene marginalizacije. U Rumuniji je to konkretno 35,7% od njenih ukupno 19,6 miliona stanovnika.

Sociolozi ipak, pored ekonomskih, navode i druge razloge zbog kojih Rumuni napuštaju svoju zemlju.

"Revolucija 1989. godine bila je ispunjena velikim očekivanjima. Ljudi su gajli ogromnu nadu, očekivanja, pošto su verovali da će stvari biti bolje. Ali su se razočarali. U 2000-im su počeli da odlaze na Zapad, a ulazak u EU je samo ubrzao taj proces", smatra sociolog Konstatin Miron.

Mnogi koji su otišli toliko su se navikli na zapadni način života da više i ne planiraju da se vrate, o čemu su možda i sanjali prvih godina. Kriza u EU neke je navela i da se sele iz jedne zemlje u drugu, pa su na koncu mnogi novu domovinu potražili u skandinavskim zemljama ili Nemačkoj.

Podaci nemačkog Saveznog zavoda za statistiku pokazuju da se 2017. godine u tu zemlju doselilo više Rumuna nego Sirijaca, a sa ukupno 73.000 bilo ih je više nego građana Hrvatske i Poljske zajedno.

UN su 2017. godine navele Rumuniju kao drugu zemlju po broju migranata posle ratom opustošene Sirije. Prema podacima svetske organizacije, tokom protekle decenije 3,4 miliona Rumuna izabralo je da živi izvan svoje domovine.

Rumunske vlasti se nadaju da će uspeti da vrate barem deo onih koji su otišli, ali su analitičari skeptični i smatraju da isključivo pokretanje privrede neće zaustaviti migraciju.

I pojedini strani ulagači su, uprkos fiskalnim podsticajima i niskim troškovima, pobegli iz Rumunije, pošto je odliv mozgova doveo do manjka kvalifikovane radne snage.

Konsultantska kuća Prajsvoterkupers (PwC) procenila je da ekonomski gubici Rumunije zbog nedostatka stručnih kadrova iznose 6% BDP, ili oko deset milijardi evra u izgubljenom prihodu za privatne preduzetnike.

U tom svetlu izbori za Evropski parlament 2019. godine mogu u Rumuniji, koja od 1. januara preuzima šestomesečno predsedavanje EU, da posluže kao dobra prilika za razgovor o problemu emigracije, a svakako se može očekivati da će u kampanji više dominirati domaće teme od međunarodnih.

Podaci pokazuju da su prioriteti rumunskih građana ekonomija (53%), nezaposlenost među mladima (44%), ljudska prava i demokratija (38%), zaštita potrošača i bezbednost hrane (36%) i socijalna zaštita (35%).

Učestale izjave istaknutih političara o "nezavisnosti" izazvale su i u Rumuniji ozbiljan porast broja evroskeptika, pa je prema najnovijem istraživanju i broj onih koji pozitivno ocenjuju članstvo u EU od aprila opao za 10% na 49%.

Ipak, 43% Rumuna ima povoljno mišljenje o Evropskom parlamentu, a od tog broja 63% bi volelo da to telo igra veću ulogu. Istraživanje je, takođe, pokazalo i pojačano interesovanje Rumuna i nihovu svest o značaju evropskih izbora 2019. godine.

"Ovog puta, evropski izbori su od ključne važnosti za opstanak Unije, a kao posledica toga i za poziciju i ulogu naše zemlje u EU", smatra poslanik u Evropskom parlamentu, rumunski socijaldemokrata Viktor Bostinaru, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

U narednih pet godina očekuje se solidan rast sektora vetroenergije u Evropi

Brisel, 18. novembar 2018. – Sektor vetroenergije  u Evropi na putu je da ubele…