Naslovna Politika Savet Evrope: Srbija i dalje među zemljama sa prenatrpanim zatvorima

Savet Evrope: Srbija i dalje među zemljama sa prenatrpanim zatvorima

6 minuta za čitanje
0
240
zatvor

Strazbur, 18. jun 2020. – Srbija je i dalje među zemljama sa prenatrpanim zatvorima i među retkim je državama u kojima je stopa ljudi na uslovnoj slobodi niža od stope zatvorenika, pokazuju najnoviji izveštaji Saveta Evrope o kaznenim merama i stanju u zatvorima (SPACE).

U posebnom izveštaju o zatvorenicima u Evropi u vreme pandemije koronavirusa, navodi se da je u Srbiji 15. aprila bilo 105,6 zatvorenika na 100 raspoloživih mesta, što je blago poboljšanje u odnosu na 1. januar, kada je bilo 107 zatvorenika na 100 mesta.

Srbija je među 10 zemalja koje su prenatrpane zatvore, odnosno više od 100 zatvorenika na 100 raspoloživih mesta, imale i 1. januara i 15. aprila.

U toj kategoriji prednjači Turska koja je 15. aprila imala 125,6 zatvorenika na 100 mesta, a lošije od Srbije rangirane su i Rumunija (112,4), Grčka (112,3), Mađarska (111,6), Kipar, Italija i Francuska. Zatvori su prepuni i u Češkoj i Austriji.

Međutim, u izveštaju se dodaje da je Turska u maju znatno smanjila broj ljudi u zatvorima, za 35 odsto.

Četiri zemlje koje su 1. januara imale prenatrpane zatvore znatno su poboljšale te uslove do 15. aprila – Kipar, Italija, Francuska i Slovenija, dok se Švedska, jedina zemlja koja nije uvodila zabranu kretanja, pridružila grupi zemalja sa prepunim zatvorima.

Srbija ima najnižu stopu ljudi na uslovnoj slobodi od svih analiziranih zemalja, 26 na 100.000 stanovnika, i spada među svega sedam od 40 država sa nižom stopom ljudi na uslovnoj slobodi od stope zatvorenika (156 zatvorenika na 100.000 stanovnika).

Najvišu stopu ljudi na uslovnoj slobodi ima Poljska (646 na 100.000 stanovnika), za kojom slede Turska (591), Gruzija (540) i Litvanija (523), a najnižu, posle Srbije, Norveška (46), Švajcarska (50), Finska (53) i Bugarska (71).

Uz Srbiju, jedine države koje imaju nižu stopu ljudi na uslovnoj slobodi od stope zatvorenika jesu Azerbejdžan, Švajcarska, Bugarska, Norveška, Rusija i Španija.

U proseku u Evropi na svakih 100 zatvorenika dolazi 165 uslovno kažnjenih osoba, navodi se u izveštaju.

Izveštaj o zatvorenicima u Evropi u vreme pandemije koronavirusa ukazuje da zatvorska administracija Srbije spada među 20 koje su oslobađale zatvorenike u sklopu vanrednih mera zbog epidemije, radi sprečavanja širenja zaraze u zatvorima. U tom izveštaju su analizirane 43 države.

Tih 20 zatvorskih administracija u Evropi oslobodilo je oko 118.000 zatvorenika (pet odsto) do 15. aprila, odnosno u prvom mesecu restriktivnih mera zbog korona virusa.

Zemlje s najvećim udelom oslobođenih za tvorenika u sklopu preventivnih mera su Turska (102.944 zatvorenika, 35 odsto) Kipar (121 zatvorenik, 16 odsto) Slovenija (230 zatvorenika, 16 odsto) i Portugalija (1.874 zatvorenika, 15 odsto), ne računajući države sa manje od 500.000 stanovnika.

Srbija je zbog koronavirusa oslobodila 626 zatvorenika, odnosno 5,7 odsto.

Prema istraživanju SPACE za 2019. godinu, koje je za Savet Evrope sproveo Univerzitet u Lozani, evropske države se sve više okreću alternativnim kaznenim merama, usled kojih počinioci ostaju u zajednici umesto odlaska u zatvor.

U Evropi je 31. januara 2019. godine bilo oko dva miliona ljudi na koje su primenjene alternativne kazne, kao što su elektronski nadzor, društveno koristan rad, kućni zatvor, delimična sloboda ili uslovno puštanje iz zatvora.

Savet Evrope duže vreme poziva svoje članice da zatvor koriste kao krajnju meru i da što češće primenjuju alternativne načine kažnjavanja.

Cilj je da se podstakne integracija počinilaca u društvo i na taj način smanji njihovo ponovno vršenje krivičnih dela, da se spreči prenatrpanost i poboljša funkcionisanje zatvora, i da se promovišu human i efikasan tretman zatvorenika.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Savet Evrope poziva na zabranu policijske prakse rasnog profilisanja

Strazbur, 07. jul 2020. – Komisija Saveta Evrope za borbu protiv rasizma i netolerancije (…