Naslovna Politika SIRPI: Srbija se poslednjih godina intenzivno naoružava, u nabavci se najviše oslanja na Rusiju.

SIRPI: Srbija se poslednjih godina intenzivno naoružava, u nabavci se najviše oslanja na Rusiju.

5 minuta za čitanje
0
105
helikopter

Stokholm, 27. april 2020. – U Srbiji je vojna potrošnja tokom 2019. godine, procenjuje SIPRI, iznosila 1,14 milijardi dolara što je u odnosu na 2018. uvećanje za 326 miliona dolara, odnosno za 43%.

Svetska vojna potrošnja dostigla je 2019. godine najviši nivo od Hladnog rata, pokazuje izveštaj Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).

Tim skokom, Srbija je tokom prošle godine prestigla Hrvatsku koja je 2018. bila na prvom mestu po vojnoj potrošnji. Takođe, na listi organizacije SIPRI top 15 država sa najvećim skokom u finansiranju u odnosu na 2018. godinu, Srbija se našla na petom mestu.

Sve države u okruženju u odnosu na 2018. godinu beleže rast u vojnoj potrošnji sa tim da, u količini sredstava koju izdvajaju, Srbija i Hrvatska prednjače, svaka sa oko milijardu dolara u 2019.

Ostale države u susedstvu imaju znatno manje vojne investicije – Albanija 198 miliona dolara, Bosna i Hercegovina 183, Severna Makedonija, koja je od ove godine i članica NATO – 151 milion, Crna Gora 89,3 dok je Kosovo u 2019. imalo najmanje vojne rashode – 65,7 miliona dolara.

Ipak, osim Srbije, nijedna od država nije imala procentualno toliko veliki skok u odnosu na 2018. godinu. Srbija se, kako se navodi, poslednjih godina intenzivno naoružavala, a u nabavci se najviše oslanjala na Rusiju.

Hrvatska takođe poslednjih godina jača svoju vojsku. Iako ni približno kao Srbija, i ona je, u odnosu na 2018. godinu, uvećala troškove (za oko 43 miliona dolara) i u 2019. iznosili su jednu milijardu dolara.

Početkom ove godine najavljeno je da će svoju vazduhoplovnu odbranu obogatiti nabavkom novih borbenih aviona ali je zbog krize nastale, usled pandemije virusa korona, ta kupovina privremeno odložena.

Pored toga što prednjače po sredstvima koje izdvajaju za vojsku u odnosu na druge države Balkana, podaci Stokholmskog instituta govore da Hrvatska i Srbija u iznosima prate jedna drugu već godinama unazad.

Budžet ove dve države u poslednjih 10 godina nije išao ispod 800 miliona dolara na godišnjem nivou, pokazuju podaci SIPRI.

Na Kosovu su, kako se navodi, od kada je proglasilo nezavisnost 2008. ulaganja u vojsku linearno rasla.

Prema informacijama SIPRI, budžet odbrane 2008. bio je 0,9 miliona dolara da bi već sledeće, 2009. godine, bio tri puta veći – 27 miliona. Od 2017. godine sredstva koja se na Kosovu izdvajaju za vojsku bila su iznad 60 miliona dolara.

Pored Hrvatske, Crna Gora, Albanija i, od 27. marta 2019. godine, i Severna Makedonija, članice su NATO među državama Balkana. Na listi SIPRI top 15 država sa najvećim skokom u vojnim rashodima za godinu dana, našla se i Severna Makedonija. Sa 30% većim izdvajanjima u odnosu na 2018. godinu, ona se pozicionirala na šestu poziciju, odmah iza Srbije.

Crna Gora i Albanija u svojim vojnim izdvajanjima takođe pokazuju trend rasta, ali njihovi budžeti, prema podacima SIPRI, nisu naročito oscilirali u poslednjih 10 godina, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Teret ekonomske krize na Zapadnom Balkanu, izazvane pandemijom korona virusom, ne sme pasti na leđa radnika i radnica

Beograd, 25. maj 2020. – Duboko zabrinuti podacima koji pokazuju da ekonomske posled…