Naslovna Civilno društvo Slavko Ćuruvija fondacija: Potrebno unaprediti sistem zaštite novinara

Slavko Ćuruvija fondacija: Potrebno unaprediti sistem zaštite novinara

8 minuta za čitanje
0
77
Kritične tačke

Beograd, 19. septembar 2019. – Veliki broj slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara i pretnji ostaje neprijavljen, a razlozi za to su od nepoznavanja procedura, nepoverenja u institucije, do određenih vrsta pritisaka i dodatnih napada predstavnika vlasti, pokazalo je istraživanje Fondacije “Slavko Ćuruvija”.

Programski direktor Fondacije Rade Đurić je, na konferenciji “Ka efikasnoj zaštiti bezbednosti novinara u Srbiji: Kritične tačke u sistemu zaštite novinara”, ukazao na činjenicu da novinari ne znaju puno o načinu na koji mogu da podnesu prijave, ali imaju i strah prema institucijama.

Veliki broj novinara neće da govori o tome, istakao je on, ukazujući i da se možda u javnosti kreira slika da policija i tužilaštvo ne rade svoj posao i da je nemoguće rešiti slučaj.

Đurić je ocenio da kontakt-tačke za brzo reagovanje u slučaju napada ili upućivanja pretnji, fomirane kao zajedničko telo novinarskih udruženja, policije i tužilaštva, u većini gradova rade svoj posao, dok se u nekim manjim mestima “ne snalaze tako dobro“.

Postoje i određena mesta nerazumevanja sa strane novinara, i neophodno je da se poboljša komunikacija, “jer se gro problema zasniva na nepoverenju u pravni sistem, iako vidimo policiju i tužioce posvećene da to rade“, i pored ogromnog političkog pritiska i velikog uticaja na njih.

Zamenik tužioca u Drugom osnovnom tužilaštvu u Beogradu Predrag Milovanović, koji je postupao u slučaju paljevine kuće novinara Milana Jovanovića u Grockoj, rekao je da je tu sve slutilo da se na vrhu “triangla” krije neko ko je na vladajućoj poziciji i lokalni funkcioner.

Milovanović je naglasio da su pripadnici policije dali maksimum da se taj slučaj reši, ali da je to bilo teško jer se radilo o “dobro osmišljenoj konspiraciji”, bez svedoka.

Zbog toga je, dodao je Milovanović, bilo važno priznanje jedne od osumnjičenih, dato u zamenu za sporazum o priznavanju krivičnog dela, na osnovu čega je došlo do raspleta slučaja i podizanja optužnice protiv predsednika opštine Dragoljuba Simonovića i ostalih.

Sudija Aleksandar Trešnjev rekao je da je najveći deo postupaka u slučajevima napada na novinare završen osuđujućim presudama, “što znači da sudije nisu imale pritisak“.

Problem se najčešće javlja pre suda, u fazi neposredno nakon izvršenja dela ili u toku istrage, objasnio je on, precizirajući da je vrlo važno kvalitetno prikupljanje dokaza, jer ako se oni odmah rasture, više ih neće biti moguće prikupiti.

Trešnjev je to ilustrovao činjenicom da posle napada nije dovoljno otići u Urgentni centar, gde lekari konstatuju samo najteže povrede, nego treba da se obrati pažnja i na svaku, pa i najmanju ogrebotinu, jer to može biti presudno u procesu, kao i da na vreme treba uzeti DNK tragove.

Prema mišljenju Trešnjeva, važno je da novinari prijave i najmanje i najsitnije pretnje, čak i one koje se čine benignim, jer će to onda da obeshrabri počinioce.

Advokat Veljko Milić, koji zastupa veliki broj novinara kojima su upućene pretnje, ocenio je da sistem kontakt-tačaka između novinarskih udruženja, policije i tužilaštva, preko kojih se napadi prijavljuju i hitno reaguje, za sada funkcioniše gotovo besprekorno.

Ali kada postupak dođe do tužilaštva, dođe i do prvih problema i različitih pravnih tumačenja i kvalifikacija dela, pogotovo ako su pretnje upućene preko društvenih mreža, jer je “vrlo tanka razlika između pretnje da će se napasti život i telo i uvrede“, upozorio je on.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić je konstatovao da saradnja sa policijom i tužilaštvom, bez obzira na neke manjkavosti, napreduje, ali da je dugogodišnji problem u profesiji, “ljudima koji se zovu novinari, a oni to nisu, nego su propagandisti“.

Oni stvaraju ozbiljne probleme svojim kolegama. Oni otvaraju slučaj i sprovode istragu, podižu optužnicu i na kraju donose presudu. Takav ambijent odvraća mlade od ozbiljnog novinarstva, ili se opredeljuju za lake sektore – sport, kultura, estrada, istakao je on.

Bodrožić je ukazao i na pojavu da, nakon ozbiljnih pretnji novinarima, kroz uticaj tih “kolega” i još nekih ljudi, tokom vremena žrvta mora da dokazuje da je žrtva.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Civilno društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

CRTA: Nadležni da pokrenu postupak protiv Igora Mirovića zbog zloupotrebe javnih resursa

Beograd, 18. oktobar 2019. – Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) …