Naslovna Vesti Srbija Slavković: Novinar, na dugoročnom nivou, može jedino da računa na integritet činjenica

Slavković: Novinar, na dugoročnom nivou, može jedino da računa na integritet činjenica

7 minuta za čitanje
0
124
Stefan Slavković

 

Beograd, 17. novembar 2020. – Za napade na novinarke i novinare odgovorni su “oni koji se osećaju ugroženi radom novinara”, izjavio je FoNetu novinar nedeljnika NIN Stefan Slavković.

Slavković ukazuje na to da je osećanje ugroženosti sve efemernije, što pokazuje i slučaj Milana Jovanovića, kojem je kuća spaljena  zbog toga što je istraživao pronevere javnih sredstava u opštini Grocka.

Povodom nedavne izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi  njegovim neprijateljima bilo isplativije da ga ubiju, umesto što ulažu u medije da ga blate, Slavković je konstatovao da bi kod onog ko tako lako poziva na sopstveni atentat, trebalo tražiti odgovor kome odgovara situacija u kojoj su mediji pogodne mete.

On je u serijalu razgovora Presstup, kao drugi primer, pomenuo folk pevača Acu Lukasa, koji je “po nacionalnim frekvencijama razvlačio” novinarku Žaklinu Tatalović zbog toga što se “drznula da dirne u njegovu kompetenciju kao analitičara geopolitičkih odnosa i američkih izbora“.

Za Slavkovića je medijska scena u Srbiji difuzna, lažno pluralna i podeljena, “a iza te podeljenosti je duboko zloupotrebljena“.

On je podsetio da u Srbiji “funkcioniše” 2.400 medija, što je “previše medija po glavi stanovnika” čak i pod pretpostavkom da je polovina njih neakativna ili povremeno aktivna, jer ostaje još 1.200 medija.

Iz toga se stvara slika da postoji medijski pluralizam, protumačio je on i dodao da se zaboravlja da “pluralizam nije količina medija koji o istoj stvari izvešatavaju na isti način, nego broj uglova iz kojih je moguće sagledati neku temu od javnog značaja“.

Ispostavlja se, smatra Slavković, da postoje dva tabora, od kojih je jedan veći i u kojem su “de fakto ljudi koji su produžene ruke pi-ar servisa raznih partijskih i državnih mehanizama“, a drugi čine novinari koji se trude da svoj posao rade “kako-tako” održivo.

Takvo stanje, kako je ukazao, ima i finansijsko utemeljenje, jer je medijsko tržište “teško oko 400 miliona evra godišnje, od čega 200 miliona odlazi na javni servis i usko specijalizovane medije“.

U situaciji u kojoj 2.400 medija deli 200 miliona evra, “jasno je kao dan da ne dobijaju svi isto“, predočio je Slavković i napomenuo da bi trebalo pratiti tokove novca i videti ko za koga radi, kako bi se stvorila slika o medijskoj sceni.

Prema njegovom uverenju, solidarnost između građana i novinara je češća nego solidarnost između samih novinara.

Da bi takva solidarnost postojala, izričit je Slavković, “mora da postoji svest da smo svi sa iste strane barikade, a nismo, i licemerno je tvrditi da jesmo“.

On je kategoričan da se svi novinari ne susreću sa istim opasnostima i izazovima, jer neki svoj posao rade “neuporedivo lakše od drugih“, pa bi, u tom smislu, bilo čak “protivprirodno da jedni drugima drže leđa“.

Upitan o tome kakav je odnos javnosti prema novinarima i izveštavanju, Slavković je odgovorio da će javnost vesti tumačiti kroz prizmu koja joj se nametne kao dominantna.

Prema njegovom uverenju, “ako nosioci vlasti i donosioci odluka tvrde da su novinari propagandisti, mešetari i smetala, onda će i podozrenje prema novinarima biti veliko“.

Za to podozrenje “u solidnoj meri odgovorni” su i sami novinari, naglasio je Slavković, koji misli da “novinar, na dugoročnom nivou, može jedino da računa na integritet činjenica“.

Kako je objasnio, “činjenica je takva kakva jeste i ostaje takva, i na kraju dana je jedini dokazni materijal na osnovu koga se može dokazati da li je neki novinar radio dobar posao“.

Novinar mora da odustane od politike nezameranja, poručio je Slavković, “jer je nemoguće baviti se novinarstvom i ne zameriti se nikome“.

Govoreći o profesionalnom integritetu novinara, on je ocenio da novinar, koliko god to bilo nefer, mora da prihvati ekonomsku neizvesnost kao neku vrstu egzistencijalne neizvesnosti.

U novinarstvu nikada nije bilo dovoljno para, novinari nikada nisu živeli bogzna kako dobro, a ako je situacija takva, daj da bar radimo posao kako treba“, zaključio je Slavković.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Srbija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

CINS: Nismo odgovorni za zloupotrebu objavljenih, nesumnjivih i dokazanih činjenica

Beograd, 01. decembar 2020. – Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) u saopštenju…