Naslovna Politika Evropska unija Socijalisti i liberali izbacili Manfreda Vebera iz trke za predsednika Evropske komisije

Socijalisti i liberali izbacili Manfreda Vebera iz trke za predsednika Evropske komisije

9 minuta za čitanje
0
89
Manfred Veber

Brisel, 20. jun 2019. – Šefovi grupa SD i Obnovimo Evropu u novom Evropskom parlamentu saopštili su vodećem kandidatu EPP za mesto predsednika Evropske komisije da nema većine koja će podržati njegov izbor.

To su rekli  za EURACTIV.com evropski izvori.

Španjolka Irače Garsija, šefica grupe socijaldemokrata (SD) u Evropskom parlamentu i bivši rumunski premijer Dačijan Čološ, predsednik novoosnovane centrističke grupe Obnovimo Evropu, saopštili su to, prema izvorima, 20. juna Manfredu Veberu.

Pre toga je izvor iz EPP rekao za briselski portal da lideri EU rizikuju da uvuku blok u “institucionalnu krizu” ukoliko odustanu od procesa “špicenkandidata” kod izbora novog predsednika Evropske komisije.

Grupa Evropska narodna partija (EPP) najveća je u Evropskom parlamentu i zato ima prednost kod nominovanja novog predsednika Komisije. Međutim, francuski predsednik Emanuel Makron Vebera, vodećeg kandidata EPP, smatra neiskusnim i rekao je da ga neće podržati.

Makron tvrdi da ne postoji “automatska veza” između “špicenkandidata” i nominacije za predsednika Komisije jer je to odluka koja je, po Ugovorima EU, u rukama šefova država ili vlada EU.

Nemačka kacelarka Angela Merkel podržava Vebera koji nema iskustva u vladi ali je potpredsednik bavarske konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU), sestrinske partije kancelarkine Hrisćansko-demokratske unije (CDU).

Neslaganje nemačke kancelarke i Makrona oko čelne pozicije u Komisiji biće “glavna” tema na dvodnevnom samitu EU koji počinje 20. juna. U fokusu će dakle biti francusko-nemačke tenzije koje EPP samo pojačava insistiranjem da lideri EU striktno poštuju proces “špicenkandidata“.

Izlaznost na izborima je pokazala da je od ključnog značaja definisati mandat Komisije na osnovu parlamentarne demokratije, parlamentarne većine“, rekao je visoki zvaničnik EPP insistirajući da ostane anoniman.

Svaki drugi kandidat za EK, osim vodećih koji su proglašeni pre izbora za EP, bio bi rizičan izbor, izvor velike nesigurnosti i čak institucinalne krize“, istakao je taj izvor iz EPP i dodao: “Nema alternative procesu izbora vodećeg kandidata”.

U pozivnom pismu za sastanak Evropskog saveta 20-21. juna predsednik Saveta Donald Tusk napisao je da je “oprezni optimista” da će dogovor o ljudima za najviša mesta u EU biti postignut ove nedelje.

Tusk se, navodi izvor EU, zalaže za dogovor “pre prve sednice Evropskog parlamenta” 2. jula. To znači da bi u narednih deset dana mogao da bude sazvan još jedan EU samit pre sednice Parlamenta.

Pošto Veberu i dalje nedostaje podrška kvalifikovane većine članica u Evropskom savetu, on je počeo da ubeđuje one koji su se ranije držali po strani.

Tako je italijanski ministar spoljnih poslova Enco Moavero Milanezi 18. juna podržao Vebera za koga je rekao da je “prirodan kandidat” za vodeću poziciju u EK.

Naravno, moramo da vidimo šta će drugi reći o njegovoj kandidaturi ali je jasno da je Veber prirodni kandidat…” rekao je Milanezi posle Saveta za opšte poslove u Luksemburgu.

Italijanski ministar rekao je međutim da je “moguće” da se dogovor o najvišoj funkciji u EK ne postigne ove nedelje.

Tusk se prethodnih dana sreo sa liderima EU i liderima parlamentarnih grupa u EP pokušavajući da dođe do konsenzusa.

EP pak tek treba da postigne koalicioni sporazum dok se govori o formiranju pro-EU većine narodnjaka, liberala, zelenih i socijalista.

Jedan EU diplomata koji je dobro upućen u francusku poziciju kaže da “Makron nije promenio mišljenje o ‘špicenkandidatu” i dodaje da je najvažniji kriterijum za vodeću poziciju u EK nivo “kompentencije” i “ambicije” za Evropu.

Potrebni su pravi ljudi na pravom mestu, oni koji su sposobni da rade posao“, rekao je taj diplomata insistirajući da je kompentencija a ne politička pripadnost ono što Makrona najviše brine kada je reč o novom predsedniku EK.

Moraćemo politički da vidimo šta je moguće a šta ne”, kazao je taj diplomata i dodao da nije neophodno da se sporazum postigne baš sada. “Ne kasnimo, tu su i druga pitanja koja treba da razmotrimo u Evropskom savetu“, rekao je diplomata.

Na sastanku Saveta, pored nominacija za nove čelnike Evropskog saveta, Evropske komisije, za visokog predstavnika za spoljnu politiku i predsednika Evropske centralne banke, na dnevnom redu će biti i strateška agenda za 2019-2024, višegodišnji budžet EU, klimatske promene, borba protiv dezinformacija, spoljni poslovi, objavljeno je na sajtu Evropskog saveta.

Međutim, stav francuskog diplomate ne dele izvori u EU koji smatraju da je bolje da se proces nominacija završi što pre jer lideri EU, s obzirom na skup Grupe 20 u Osaki 28-29. juna, možda neće imati vremena da se ponovo okupe pre inauguralne plenarne sednice EP 2. jula. Na sastanku G20 biće lideri Francuske, Nemačke, Italije, Španije i Holandije, kao i Tusk.

Postoji i mogućnost da se drugi samit EU održi posle skupa G20.

Teoretski postoji mogućnost da se nešto uradi pre 1. jula“, rekao je izvor iz EPP dodajući da će naredna nedelja biti komplikovana ali da su sve opcije na stolu , prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Antonijević: Treći sastanak vlasti i opozicije zakazan za 19. avgust, mediji kao ključna tema

Beograd, 14. avgust 2019. – Prvi deo sastanka predstavnika vlasti, opozicije, eksper…