Naslovna Politika Evropska unija Sporovi Slovenije i Hrvatske: Od granice do terana

Sporovi Slovenije i Hrvatske: Od granice do terana

8 minuta za čitanje
0
683

Ljubljana/Zagreb, 12. mart 2017.(AFP/Euractiv) – Odnose Slovenije i Hrvatske povremeno remete susedske svađe o pitanjima poput granice ali i zaštite lokalnih proizvoda.

Spor oko zaštite porekla "terana", autohtone istarske sorte grožđa i istoimenog crnog vina, ponovo je izbio u prvi plan pošto je Evropska komisija predložila da se i hrvatskim proizvođačima dozvoli proizvodnja tog vina. Stručnjaci navode da se pitanja zaštite porekla proizvoda doživljavaju kao važna sa stanovišta nacionalnog identiteta, ali da ne mogu bitnije da ugroze odnose dve zemlje, prenosi Euractiv.

Slovenija je pre ulaska Hrvatske u EU zaštitila oznakom porekla na nivou EU "teran" kao slovenački proizvod, što znači da niko osim slovenačkih proizvođača ne može da prodaje vino pod tim imenom.

Hrvatska se po ulasku u Uniju 2013. žalila navodeći da Slovenija nije imala pravo da zaštiti "teran", jer se u slovenačkom delu Istre proizvodi vino pod tim imenom iz sorte grožđa refošk, a u hrvatskom delu Istre iz sorte teran.

Predlog Evropske komisije iz januara da se i hrvatskim vinarima u Istri omogući da i dalje prodaju vino pod imenom "teran", razutljilo je Sloveniju.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker koji 2. i 3. marta treba da poseti Slovniji, svakako će imati priliku da isproba to cenjeno vino, ali i da čuje slovenačke muke.

"Borba za 'teran' je ključna za nas. Ona ovaploćuje borbu za mesto Slovenije u EU”, rekao je slovenački ministar poljoprivrede Dejan Židan, prenosi AFP.

 

Slovenija koja je u EU od 2004, uslovljavala je pristupanje Hrvatske rešavanjem više pitanja, pre sveg razgraničenjem u Piranskom zalivu. Hrvatska je pristala 2009. na međunarodnu arbitražu ali se povukla iz postupka 2015. jer je smatrala da je sud kompromitovan pošto je slovenački arbitar Jernej Sekolec imao kontakte sa službenicom slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova Simonom Drenik.

Ministar spoljnih poslova Slovenije Karl Erjavec je u januaru upozorio da će doći do "eskalacije tenzija" ako Zagreb ne bude poštovao odluku arbitražnog suda u Hagu koja se očekuje ove godine.

"Mislite li da će turisti pohrliti u velikom broju u takvim okolnostima?”, rekao je on, što je u Hrvatskoj protumačeno kao prikrivena pretnja da će se otežati tranzit miliona turista koji dolaze preko Slovenije na hrvatsko primorje. To je Erjavec odlučno odbacio.

Prošle jeseni Erjavec nije propusito priliku da "teranom" posluži svog hrvatskog kolegu Davora Ivu Štira tokom njegove zvanične posete Sloveniji. Štir mu nije ostao dužan pošto je Hrvatska poslala slovenačkim zvaničnicima Krašovu bombonjeru sa naslikanom kartom Hrvatske na kojoj je granica sa Slovenijom nacrtana po sredini Piranskog zaliva. Erjavec ju je vratio pošiljaocu.

Zagreb nije blagonaklono gledao prošle godina ni na podizanje ograde na zajedničkoj granici koja treba da spreči ilegalne migracije.

Francuski istoričar i pravnik Žozef Krilik rekao je za AFP da Slovenci i Hrvati imaju mnogo toga zajedničkog kada je reč o istoriji i kulturi, kao i jake ekonomske veze i veze među stanovništvom.

"Ove pomalo preterane svađe omogućuju dvema vladama da se busaju kako bi pokazale da drže do nacionalnih interesa. Ali nema opasnosti da se to pogorša, tim pre što su obe članice EU", rekao je Krilik koji je stručnjak za bivšu Jugoslaviju.

I Štir je istakao da su Slovenci i Hrvati među retkim narodima koji nikada nisu ratovali, što je, kako je ocenio, veliko zajedničko bogatstvo.

Međutim, zahtevi Hrvatske u vezi sa "teranom" utiču na slovenačko javno mnjenje, rekao je Aleš Kuhar sa Univerziteta u Ljubljani.

"Mislili smo da je to pitanje zatvoreno. 'Teran' ima vrlo veliki simboličan značaj za Sloveniju, malu zemlju koja nema toliko jakih elemenata nacionalnog identiteta", rekao je taj istraživač.

Slovenački list Delo ocenio je da dve zemlje pokazuju nezrelost. "To je 'narcizam malih razlika' kako je to opisao Frojd. Osnove su vrlo bliske, pa se u razlikama preteruje", kaže Krilik.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Za pomoć Albaniji posle zemljotresa prikupljeno 1,15 milijardi evra

Brisel, 18. februar 2020. – Na Međunarodnoj donatorskoj konferenciji “Zajedno za Alb…