Naslovna Civilno društvo Sramna i porazna činjenica da zvaničnici Srbije negiraju genocid u Srebrenici

Sramna i porazna činjenica da zvaničnici Srbije negiraju genocid u Srebrenici

9 minuta za čitanje
0
88
Memorijalni centar Potočari

Beograd, 9. jul 2019. – Devet nevladinih organizacija iz Srbije su u zajedničkom saopštenju za javnost podsetili da se 11. jula navršavaju 24 godine od genocida u Srebrenici i ocenili da je “sramna i porazna” činjenica da nijedan od zvaničnika Srbije od 1995. godine do danas nije Srebrenicu okarakterisao kao genocid, što potvrđuje kontinuitet negiranja genocida i na nivou države i društva.

Saopštenje su potpisali Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava, Mreže Žene u Crnom, Dah Teatar, Škart kolektiv, Autonomni ženski centar, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, Fond za humanitarno pravo.

Državnoj politici negiranja genocida najviše doprinosi kontinuirano odbijanje aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić da zločin u Srebrenici imenuju genocidom, u čemu ih slede ne samo političari i političarke vladajuće koalicije, nego i značajan deo opozicionih političara i političarki”, naveli su u saopštenju za javnost.

Ocenjuje se da je za državne institucije Srbije genocid u Srebrenici zabranjena reč, dok su u režimskim medijima za negatore genocida neograničeni sloboda i javni prostor, dok pred sudovima u Srbiji nije doneta nijedna presuda u kojoj je zločin u Srebrenici kvalifikovan kao genocid.

Ukratko, Srbija je država ne samo organizovanog zaborava zločina, brisanja tragova počinjenih zločina, već opstaje i ideologija koja je omogućila državno organizovani zločin – genocid”, piše u saopštenju.

Nevladine organizacije su podsetile da se u celom svetu, posebno u državama i institucijama Evropske unije kao i Saveta Evrope, 11. jul obeležava kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Najvažnije međuvladine evropske institucije zahtevaju da se negiranje genocida kvalifikuje kao krivično delo, jer je to vređanje i ponižavanje žrtava, ugrožavanje mira i bezbednosti prvenstveno građana Bosne i Hercegovine, kao i cele regije. Na sve te zahteve i apele država Srbija ostaje slepa i gluva, čime potvrđuje jaku sponu između ideologije zločina i sadašnjih vlasti Srbije, kontinuitet moralnih i kulturnih obrazaca sa režimom pod kojim je izvršen genocid”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je genocid u Srebrenici najveći zločin počinjen nakon Drugog svetskog rata u Evropi, dok je režim Slobodana Miloševića saučesnik izvršenog genocida budući da je Srbija pružala političku, vojnu, logističku, kao i finansijsku pomoć Vojsci Republike Srpske.

Država Srbija je prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde iz 2007. godine proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida zbog toga što što su njeni državni organi imali informacije o genocidu ali ništa nisu uradili da spreče genocid u Srebrenici”, podseća se u saopštenju.

Podseća se i da je nizom presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju van razumne sumnje dokazana individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta.

Nevladine organizacije su zatražile da država Srbija poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice, da prizna genocid u Srebrenici, ne samo kao jedan od značajnih koraka na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji, već prvenstveno kao poštovanje dostojanstva žrtava, da predsednik i premijerka Srbije i svi drugi predstavnici države prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u BiH i šire, da se prestane sa veličanjem i rehabilitacijom osuđenih ratnih zločinaca, da se negiranje genocida u Srebrenici kvalifikuje kao krivično delo, bez ograničavajućih kriterijuma.

Oni zahtevaju i da javne politike koje Srbija kreira i unapređuje u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji zaista odražavaju nameru kažnjavanja ratnih zločina, da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici u Srbiji.

Najavili su da će 11. jula iskazati solidarnost i odgovornost sa žrtvama genocida u Srebrenici odlaskom grupe aktivista na komemoraciju u Potočare, gde će, zajedno sa porodicama žrtava srebreničkog genocida, prisustvovati ukopu posmrtnih ostataka žrtava.

U okviru obeležavanja 24. godišnjice genocida u Srebrenici Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji uz podršku umetničkih kolektiva Škart i Dah teatar iz Beograda, aktivista civilnog društva, organizovaće sutra uličnu akciju Žena u crnom “Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici” od 19:30 do 20:30, na Brankovom mostu i Fruškogorskoj ulici.

Skup paljenje sveća “Sećamo se žrtava genocida u Srebrenici” koji organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava kao izraz poštovanja prema žrtvama genocida u Srebrenici, biće organizovan u četvrtak 11. jula od 19 do 20 sati kod parka između Predsedništva i Skupštine grada.

Uvod u predstavu „Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo“, u produkciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, biće odigran u četvrtak 11. jula, u Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca, sa početkom u 20 sati, a ulaz je besplatan.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Civilno društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

EBRD; Poziv na konsultacije o Nacrtu strategije za sektor saobraćaja 2019-2024.

Beograd, 17. jul 2019. – Evropska banka za obnovu i razvoj  (EBRD) trenutno priprema…