Naslovna Društvo Srbija 27. na svetu po borbi protiv modernog ropstva

Srbija 27. na svetu po borbi protiv modernog ropstva

16 minuta za čitanje
0
649

U svetu je više od 45 miliona ljudi u modernom ropstvu, od čega dve trećine u regionu pacifičke Azije, pokazala je svetska studija Walk Free Foundation. Moderno ropstvo u izveštaju je široko definisano.

Procenjuje se da u Srbiji ima 28.700 osoba u situaciji modernog ropstva ili 0,4% stanovništva, što je u istom rangu sa 17 zemalja u Evropi. Po merama prevencije i zaštite, Srbija je oko evropskog proseka, a 27. od skoro 160 zemalja u svetu.

U  moderno ropstvo spadaju raznolike situacije – uključujući trgovinu ljudima, ugovorene brakove, prinudnu prostituciju i rad, dužničko ropstvo i sve druge situacije u kojima se osoba drži protiv svoje volje, uz uzimanje dokumenata, pretnje ili silu. U sektore koji se često pominju u kontekstu prinudnog rada ubrojani su građevinski, poljoprivreda i pomoć u kući.

Evropa je region u kojem je ovaj problem najmanje izražen. Ipak, procenjuje se da je 1,24 miliona građana u ovakvoj situaciji, a izloženost građana je ocenjena sa 27 na indeksu do 100.

Najveća učestalost modernog ropstva u Evropi je u Makedoniji, sa 0,639 procenata stanovništva, a tik iza je Turska sa 0,626. Slede Poljska sa 0,476 i Bosna sa 0,467% stanovništva, dok je na petom mestu Srbija sa 0,404%, mesto koje deli sa još 10 evropskih zemalja – Rumunijom, Grčkom, Češkom, Bugarskom, Hrvatskom, Litvanijom, Letonijom, Estonijom, Kiprom i Crnom Gorom. U apsolutnim brojevima, u Srbiji je prema proceni Vok fri fondacije 28.700 osoba u situaciji modernog ropstva, pri čemu je Kosovo dato zasebno.

Najmanja rasprostranjenost modernog ropstva od 0,018% je u 12 zemalja, pretežno Zapadne Evrope, uključujući Francusku, Nemačku, Austriju, Dansku i Norvešku.

Među građanima Evrope koji su otkriveni među žrtvama modernog ropstva, 65% je iz EU, najčešće iz istočne Evrope – Rumunije, Bugarske, Litvanije i Slovačke, dok se u Evropi često sreću i žrtve iz Nigerije, Kine i Brazila.

Prinudni rad i seksualno iskorišćavanje najčešči su oblici modernog ropstva u Evrpoi, ali se, pre svega u Turskoj, beleže i drugi oblici, poput prinudnog venčavanja dece.

Srbija među zemljama sa većim rizikom

Po podložnosti stanovnika modernom ropstvu Srbija je među zemljama sa većim rizikom, zajedno sa drugim zemljama regiona poput Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, ali i nekih članica EU Bugarske i Grčke, koje sve imaju rizik veći od 30 na skali do 100. Podložnost se meri ocenjivanjem više od 20 faktora iz oblasti civilne i političke zaštite, socijalnih, zdravstvenih i ekonomskih prava, lične bezbednosti i uticaja izbeglica i sukoba.

Kada je reč o Srbiji, najslabija tačka je civilna i politička zaštita, što uključuje poverenje u pravosuđe, političku nestabilnost, pristup oružju, polnu diskriminaciju, raseljena lica, odgovor vlade na problem ropstva i politička prava.

Kao zemlje sa posebno visokim rizikom izdvojene su Kosovo, Turska, Albanija, Bosna i Hercegovina i Grčka, a razlog su politička nestabilnost, nisko poverenje u pravosuđe i visok nivo kriminala, korupcije i diskriminacije. Kao poseban faktor rizika u Grčkoj izdvojena je i teška ekonomska situacija sa nezaposlenošću mladih od 51,9%.

Najniži rizik u Evropi ima Danska, ocenjena sa 17,3 od 100, a rizik ispod 20 od 100 imaju i Švajcarska, Portugalija i Island.

Dolazak velikog broja migranata u Evropu 2015-16. predstavlja pritisak na politiku, ekonomiju i socijalnu situaciju u Evropi, ali je izložio i migrante velikom riziku od modernog ropstva. Kako se ističe, u očajničkoj želji da stignu u Evropu, migranti se obraćaju švercerima ljudi, a oni sa ograničenim sredstvima posebno su podložni zloupotrebama, kao i žene i deca.

U tom svetlu, vlade u Evropi imaju zadatak da pruže zaštitu osetljivim grupama, pogotovo s obzirom na promenu strukture migranata. U 2015. je naime prema podacima iz izveštaja 70% pristiglih bilo muškog pola, a u 2016. do sada 60% čine žene i deca.

Odgovor Srbije na evropskom nivou

Po odgovoru na problem modernog ropstva i prevenciji problema, Srbija je na 27. mestu od skoro 160 zemalja, u proseku za Evropu. Srbija i više od 10 evropskih zemalja dobilo je rejting BB koji znači da je vlada uvela odgovor na moderno ropstvo, što uključuje kratkoročnu podršku žrtvama, krivično gonjenje nekih oblika modernog ropstva, telo za usklađeni odgovor i zaštitu za najizloženije modernom ropstvu.

Srbija je sa odgovorom ocenjenim sa 54,4 na skali do 100 u istoj grupi sa zemljama regiona poput Albanije koja ima 54,34, Slovenijom koja ima skor 54,8, Makedonijom 55,16 i Crnom Gorom sa 58,27 poena. Na čelu grupe je Nemačka, a na začelju Kipar.

U ovoj oblasti Srbija je najlošiju ocenu dobila za koordinaciji na nacionalnom i lokalnom nivou i pozivanje vlade na odgovornost, što podrazumeva postojanje nacionalnog tela za koordinaciju, praćenje akcionog plana i izveštavanje o postupanju, ali i postojanje nezavisnog tela da prati delovanje.

Najbolju ocenu Srbija je dobila u pogledu krivičnog pravosuđa, pokazatelja kojim se meri usaglašenost zakonodavstva sa međunarodnim konvencijama, kao i pristup ravosuđu za žrtve i podrška.

Srbija je 10. u svetu po preduzetim merama borbe protiv ropstva u odnosu na bruto domaći proizvod. Prvih devet su Filipini, Gruzija, Brazil, Jamajka, Hrvatska, Crna Gora, Moldavija, Makedonija i Albanija.

Po odgovoru na moderno ropstvo u Evropi lideri su Holandija, Velika Britanija, Švedska, Portugalija i Hrvatska.

Rumunke česte žrtve, Romi posebno ugroženi

Oko 80% žrtava trgovine ljudima u EU su žene, najćešće Rumunke, koje su prinuđene na seksualno zloupotrebljavanje u Evropi. Žene i devojčice u Rumuniji najčešće regrutuju poznanici, prijatelji i rođaci, nekad uz primenu nasilja.

Žene iz podsaharske Afrike takođe su među čestim žrtavama modernog ropstva u evropi, pre svega kao služavke i seksualne robinje, ali i žertve iz Nigerije koje dolaze u Eropu uz pomoć složenih mreža trgovine ljudima, koje uključuju i takozvane kuće za povezivanje u kojima se smeštaju tokom tranzita.

Kao posebno osetljiva grupa navedeni su Romi koji su marginalizovani. Usled nedovoljnog pristupa javnim uslugama i siromaštva neke romske porodice prodaju i sopstvenu decu, daju ih u prinudne brakove ili za komercijalno i seksualno iskorišćevanja da bi preživeli, a romska deca su izložena i opasnosti od prodaje drugim pojedincima za organizovano prosjačenje u nekim zemljama, poput Bugarske.

U izveštaju se navode primeri prinudnog rada u oblastima poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, izradnje, keteringa, tekstične industrije, rada u kući i drugim sektorima. U Velikoj Britaniji je od 3.266 žrtava otkrivenih u 2015. svaki treći iskusio neku vrstu prinudnog rada. Navodi se i da su u Poljskoj vijetnamski radnici prijavili slučaj iskorišćavanja, kada im je poljski poslodavac konfiskovao mobilne telefone i terao da rade 12 do 13 časova dnevno, šest dana u sedmici.

Prinudni brak postaje sve prisutnije pitanje u Evropi prethodnih godina, i uglavnom se povezuje sa imigracijom i multikulturalizmom, a spremaju se i odgovori poput posebne politike zasnovane uglanvom na represiji i pooštrenoj kontroli imirgacije. Slučajevi prinudnog braka zabeleženi su širom Evrope, uključujući Slovačku, Bugarsku, Španiju, Nemačku i Veliku Britaniju.

U Velikoj Britanijji je u junu 2015. godine pokrenut prvi sudski proces za prinudni brak na osnovu propisa o ovoj pojavi usvojenog 2014. godine.

Svetli primeri u Holandiji i Velikoj Britaniji

U izveštaju je posebno pohvaljena Velika Britanija zbog Zakona o modernom ropstvu iz oktobra 2015. Ovim propisom kompanije sa godišnjim obrtom od najmanje 36 miliona funti dobile su obavezu da iskorene moderno ropstvo u celokupnom lancu snabdevanja u svetu. Prema izveštaju, ovo se odnosi na oko 17.000 britanskih firmi, što će uticati na mnoge lance snabdevanja u svetu.

Od kompanija se konkretno traži da objave izjavu da su iskorenile ropstvo u lancu snabdevanja, i iznesu detalje o konkretnim koracima koje su preduzele. Vok fri fondacija predlaže da se uvede centralni registar kompanija dostupan javnosti, budući da se zakon oslanja na pritisak potrošača.

Druge evropske zemlje, kako ističe Vok fri fondacija, još nisu krenule ovim putem.

Na samom čelu liste po merama protiv modernog ropstva navodi se Holandija, koja ima sveobuhvatno zakonodavstvo, nezavisnog izvestioca o švercu ljudi i seksualnom nasilju nad decom, mehanizam upućivanja na nacionalnom nivou kao i grupu za delovaje u oolglasti šverca ljudima.

Po broju ljudi koji su u situaciji modernog ropstva, najgore su Severna Koreja sa 4,37% i Uzbekistan sa 3,97%, dok još 15 zemalja ima udeo od najmanje 1%, a najviše 1,65%.

Najniži udeo od 0,018% ima 16 država, razvijenih, uklkjućujući SAD, Kanadu, Veliku Britaniju, Španiju, Nemačku i Austriju.

Samo četiri zemlje označene su kao zemlje sa poptuni neadekvatnim sistemom, šo može da uključi i moderno ropstvo uz saglasnost države, a to su Severna Koreja, Iran, Eritreja i Ekvatorijalna Gvijena.

U Evropi je najgore pozicionirana Rusija sa oznakom CC, koji označava ograničeni odgovor i osnovne usluge podrške za žrtve i okvir krivičnog gonjenja, uz visoko učešća nevladniog sektora u pružanje usluga, i moguće prakse samih vlada koje podstiču modenrno ropstvo.

Izvor: Euractiv

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Matković: U Srbiji i dalje postoji apsolutno siromaštvo, socijalne razlike rastu

Beograd, 25. novembar 2020. – Programska direktorka Centra za socijalnu politiku prof. dr …