Naslovna Vesti Srbija Srbija i dalje u kategoriji hibridnih režima

Srbija i dalje u kategoriji hibridnih režima

9 minuta za čitanje
0
221
Ana Brnabić i Aleksandar Vučić

Vašington, 28. april 2021. – Napadi na demokratske institucije šire se brže nego ikada u Evropi i Evroaziji, a zemlje Balkana zakoračile su unazad.

To se navodi u najnovijem izveštaju Fridom hausa (FH) o zemljama u tranziciji u kojem su države u regionu, među kojima i Srbija, svrstane u kategoriju hibridnih režima.

Srbija i zemlje u okruženju, poput Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije, Kosova i Mađarske i dalje se nalaze u kategoriji hibridnih režima, dok su Rumunija, Bugarska i Hrvatska u kategoriji polukonsolidovanih demokratija, a od država nastalih raspadom Jugoslavije, jedino se Slovenija nalazi u kategoriji konsolidovanih demokratija.

Na početku izveštaja navodi se da su u Srbiji predsednik Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka dozvolili da kampanje blaćenja i provladina propaganda postanu uobičajene (mejnstrim), što je doprinelo ubedljivoj pobedi SNS i formiranju nereprezentativnog parlamenta u 2020.

U delu koji govori o medijima naglašava se da se nezavisni i kritički mediji suočavaju sa sve većim pritiskom modela “zarobljavanja medija” koji je počeo u Mađarskoj i u “manjoj meri u Srbiji 2020. godine“. p

Prema tom modelu pravna i ekonomska sredstva koriste za gušenje kritičkih medija i podsticanje “prijateljskog izveštavanja“.

Demokratski rejting Srbije je 3,89, dok se zemlje u okruženju kotiraju slično po tom parametru – Hrvatska kao najbolja sa 4,24, Crna Gora sa 3,82, Severna Makedonija sa 3,82, Albanija sa 3,75, Bosna i Hercegovina sa 3,36 i Kosovo sa 3,14.

Sve zemlje u regionu pogoršale su svoj demokratski nivo, osim BiH i Severne Makedonije koje su se popravile sa 3,32 na 3,36 i 3,75 na 3,81, dok je Srbija pogoršala nivo demokratije i sa ocene 3,96 pala na 3,89, pa je sada ta procenat 48 odsto.

Prema procentu demokratičnosti na prvom mestu u regionu Balkana je Hrvatska sa 54 odsto, na drugom Srbija sa 48, treće mesto dele Severna Makedonija i Crna Gora sa 47 odsto, na četvrtom je Albanija sa 46, BiH na petom sa 39 odsto, dok je procenat demokratije na Kosovu 36 odsto.

Navodi se i da su zemlje poput Srbije i Crne Gore skoro dospele na listu hibridnih režima, ali da sve više zemalja klizi ka toj kategoriji, koju odlikuje to što imaju u neku ruku slobodne izbore, ne potpuno slobodne i poštene, ali ne ni potpuno lažne, što je slučaj u autoritarnim režimima.

Kako se ističe u izveštaju Fridom hausa, hibridni režimi mogu da budu vraćeni ka demokratiji ako je dovoljno glasača spremno da podrži novo vođstvo, da pobeda opozicije nije nemoguća, ali da zahteva mobilizaciju opozicije, jedinstvo i herojstvo daleko veće od onog koje je normalno potrebno u demokratiji i da je potrebno da građani glasaju u dovoljnom broju kako bi izborili pobedu i pored manipulacija i zastrašivanja.

Navodi se da je nešto poput toga u različitim oblicima viđeno na Kosovu 2019. i 2020. godine, Crnoj Gori 2020. i Banjaluci i Sarajevu prošle godine i ističe se da su na tim izborima “ljutnju” birača podstakle korupcionaške afere, te se u vezi sa BiH pominje afera “Respirator”, odnosno dodela posla uvoza respiratora tokom pandemije Kovida 19 voćarskoj kompaniji.

Bojkot je opisan kao primer “tragičnog rešenja” jer osim što lišava pobednike izbora legitimiteta i skreće pažnju na ozbiljne zloupotrebe, takođe lišava birače mogućnosti za promene.

Dodaje se da iako je u Crnoj Gori (2020) i na Kosovu (2021) došlo do promene vlasti i dalje nije jasno da li će to voditi poboljšanju demokratskih institucija.

Izveštaj Fridom hausa čak pominje i proteste protiv mini hidroelektrana i navodi da su kroz konstantne proteste aktivisti u Srbiji stavili pitanja životne sredine na nacionalni dnevni red i doveli do toga da država odbaci planove za mini hidroelektrane.

U opštim napomenama navodi se da lideri i vladajuće partije korumpiraju vlast i šire atidemokratske prakse od Evrope do centralne Azije i da se napadi na demokratske institucije u Evropi i Evroaziji šire brže nego ikada i stapaju se u izazov samoj demokratiji.

Neuspeh postojećih institucija da reše društvene probleme, sve veću polarizaciju i nejednakost podstakao je nesigurnost i bes, a loše upravljanje demokratskih vlada kovid pandemijom dalo je dodatnu municiju onima koji su zainteresovani za iskorišćavanje razočarenja u tradicionalne prvake demokratske vladavine“, navodi se u izveštaju FH.

Ta organizacija pominje i dešavanja u Rusiji i Belorusiji, navodeći da je tokom prethodnih decenija u Rusiji i njenom susedstvu u porastu broj zakona o stranim agentima i da su ti zakoni pogađali civilno društvo, dok su zakoni o ekstremizmu su korišćeni da ućutkaju političke protivnike.

U izveštaju se pominje i da je slučaj pokušaja ubistva i zatvaranje opozicionara Alekseja Navaljnog najočiglednija demonstracija surovosti režima, kao i da je brutalno gušenje protesta nakon predsedničkih izbora 2020. u Belorusiji predstavljalo značajnu eskalaciju za režim Aleksandra Lukašenka.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Srbija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

BIRODI: Vladavina prava, integritet i javnost – lekovi protiv lične vlasti

Beograd, 20. septembar 2021. – Druga faza međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstv…