Naslovna Vesti Svet Srbija pada na indeksu rodne ravnopravnosti Svetskog ekonomskog foruma

Srbija pada na indeksu rodne ravnopravnosti Svetskog ekonomskog foruma

6 minuta za čitanje
0
101
Rodna ravnopravnost

Ženeva, 13. jul 2022. – Pandemija korona virusa je u prethodne dve godine napredak u oblasti rodne ravnopravnosti vratila za celu generaciju unazad i čovečanstvu će pri sadašnjem tempu za potpuno zatvaranje jaza među polovima biti potrebne 132 godine.

To pokazuje najnoviji izveštaj fondacije Svetski ekonomski forum (WEF).

U izveštaju koji pokriva stanje rodne ravnopravnosti u 146 zemalja, navodi se da je u ovom trenutku u svetu taj jaz između muškaraca i žena zatvoren 68,1%. U izveštaju je položaj žena rangiran na osnovu njihovog učešća u ekonomskom životu, u politici, pristupa obrazovanju i na osnovu zdravstvenih okolnosti i životnog veka.

Prema ta četiri kriterijuma, na osnovu činjeničnih podataka procenjen je jaz koji u nekoj zemlji postoji između polova, nezavisno od stepena razvoja neke države i realnih mogućnosti koje ona nudi svojom stanovnicima.

U odnosu na izveštaj WEF o stanju rodne ravnopravnosti iz 2021. Srbija je pala s 19. na 23 mesto.

Najbolje je rangirana kada je reč o učešću žena u političkom životu, gde kao i prošle godine zauzima 21. mesto. Međutim, po kriterijumu uključenosti žena u ekonomski život i njihovim ekonomskim šansama pala je sa 54. na 77. mesto u svetu.

Napredak je u Srbiji zabeležen i u pristupu žena obrazovanju, i po tom kriterijumu je na 37. mestu (2021. godine 52).

Po kriterijumu zdravstvenih uslova i životnom veku Srbija je na 71. mestu u svetu (2021. godine 89).

Kako se navodi, u svetu je na produbljivanje rodne neravnopravnosti najviše uticala pandemijska kriza 2020. i 2021.

Trendovi su još do 2020. pokazivali da bi jaz između polova mogao da bude konačno zatvoren za oko 100 godina. Takva očekivanja podgrevala je činjeica da je tokom prošle decenije sve veći broj žena uspeo da se probije na vodeće položaje u privred.

Međutim, pandemija i njene ekonomske i socijalne posledice, kao i geopolitički konflikti umnogome su umanjili šanse žena i devojaka, navodi se u izveštaju.

Pandemija je imala neravnomerne posledice na polove i zato što je zbog zatvaranja škola, vrtića i drugih ustanova za brigu o deci bez posla ostao srazmeno daleko veći broj žena.

Ipak, udeo žena u politici se od od 2006. godine, kada je WEF objavio prvi izveštaj o rodnoj ravnopravnosti, do 2022. godine povećao.

Tako se  postotak žena na ministarskim položajima u tom periodu gotovo udvostručio sa 9,9% na 16,1%, a slično je i sa postotkom žena u parlamentu, koji je porastao sa 14,9% na 22%.

Iako nijedna zemlja u svetu još nije uspela u potpunosti da zatvori jaz između polova, prvih deset zemalja na indeksu uspelo je da da ga zatvori više od 80%. Island je i dalje jedina zemlja na svetu koja je rodnu neravnopravnosti iskorenila više od 90%, odnosno 90,8%.

Među pet prvih zemalja u svetu su još tri skandinavske zemlje, i to Finska (86%), Norveška (84,5%) i Švedska (82,2%). Te četiri nordijske zemlje bile su u vrhu tabele i 2021. godine.

Na devetom i desetom mestu i članice EU (Irska 80,4%) i Nemačka (80,1%), ali su iz prvih deset ove godine ispale Litvanija i Švajcarska.

Među prvih deset su i dve zemlje podsaharske Afrike, Ruanda i Namibija, kao i Nikaragva i Novi Zeland.

Posmatrano regionalno, po stepenu u kojem je uspela da zatvori jaz među polovima i dalje je prva Severna Amerika, a sledi Evropa. Na začelju su Bliski istok, Severna Afrika i Južna Azija, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Svet
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Majstorović: Evropskoj uniji i kandidatima za članstvo potreban je “Zajednički plan integracije Evrope 2030”

Beograd, 21. septembar 2022. – Politika proširenja EU izgubila je svoju transformaci…