Naslovna Civilno društvo Srbija u oblasti azila i migracija ostvarila određeni nivo pripremljenosti

Srbija u oblasti azila i migracija ostvarila određeni nivo pripremljenosti

4 minuta za čitanje
0
66
Beogradski centar za ljudska prava

Beograd, 14. oktobar 2020. – Evropska komisija je u najnovijem Izveštaju o napretku ocenila da je Srbija u okviru Poglavlja 24 (pravda, sloboda, bezbednost) u kojem se nalaze oblasti azila i migracija ostvarila “određeni nivo pripremljenosti” i da kao tranzitna zemlja, ima konstruktivnu ulogu i značajno doprinosi u upravljanju migracijama prema Evropskoj uniji.

Saopštenje Beogradskog centra za ljudska prava prenosimo u celosti.

Komisija u Izveštaju potvrđuje da na zapadnobalkanskoj ruti funkcioniše veoma aktivna krijumčarska mreža i navodi da borba protiv ovog vida kriminala mora biti ojačana.

U Izveštaju se konstatuje da je većina migranata u Srbiji smeštena u privremenim smeštajnim kapacitetima i da nemaju nikakav pravni status, ali ocenjuje napore koji se preduzimaju kao dovoljne da zadovolje osnovne potrebe osoba koje prolaze ili ostaju na teritoriji Srbije u uslovima pojačanog priliva i mešovitih migracija.

Ocenjeno je da je pravni okvir Srbije u oblasti azila usklađen sa acquis u velikoj meri, ali se ističe da Srbija mora dodatno da unapredi zakonodavstvo u odnosu na pristup postupku azila, drugostepenom postupku, besplatnoj pravnoj pomoći i primeni koncepta sigurne treće zemlje.

Takođe se napominje da se pristup informacijama o postupku azila mora poboljšati na svim nivoima, posebno na Aerodromu “Nikola Tesla“.

Aerodrom se ocenjuje kao problematičan zbog nepostojanja adekvatnih uslova prihvata, pristupa pravnom savetovanju, sprovođenju postupka na granici i u tranzitnom prostoru, na šta je Beogradski centar za ljudska prava godinama ukazivao.

Evropska komisija se u Izveštaju nije osvrnula na činjenicu da je Srbija postavila žičanu ogradu na granici sa Severnom Makedonijom, kao i da je potpisala “tehnički sporazum” o primeni Sporazuma o readmisiji sa Austrijom.

Komisija nije ulazila u probleme koji se odnose na primenu sporazuma o readmisiji koji ne finkcionišu ili funkcionišu na minimalnom nivou. Ukazano je da nedostatak sporazuma o readmisiji sa trećim državama uključujući Avganistan, Pakistan i Iran predstavlja prepreku za prinudno vraćanje.

U oblasti integacije navodi se da je pravni okvir usvojen, ali da je neophodno pojačati saradnju sa različitim sektorima, i uskladiti zakonodavni okvir Srbije sa Zakonom o azilu i privremenoj zaštiti kako bi se postigao efikasan pristup socijalnim i ekonomskim pravima izbeglica.

Evropska komisija u Izveštaju skreće pažnju na dugogodišnji problem u Srbiji u vezi sa neizdavanjem putnih isprava osobama kojima je odobren azil, navedeno je u saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Civilno društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

UNDP: Kampanja “Tiče me se” – Za komšiluk koji ne zatvara oči pred nasiljem

Beograd, 25. novembar 2020. – Povodom obeležavanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ž…