Naslovna Kultura Srbija vodi nedoslednu spoljnu politiku

Srbija vodi nedoslednu spoljnu politiku

5 minuta za čitanje
1
195
evropske integracije

Beograd, 27. decembar 2019. – Srbija je na Međuvladinoj konferenciji u Briselu nedavno otvorila još jedno poglavlje (poglavlje koje se tiče slobode kretanja kapitala) u procesu pregovora pristupanja Evropskoj uniji.

Ukupan broj otvorenih poglavlja je trenutno 18 sa dva privremeno zatvorena.

Zvanična politika Vlade Republike Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji se naizgled odlikuje u predstavljanju napretka ka putu EU samo na papiru, a ne suštinskim reformama i značajnim iskorakom ka cilju priključenja. To vidimo u samom procesu pregovora, u kome se poglavlja otvaraju a na zatvaranju istih, što je suštinsko pitanje, se ne radi dovoljno.

Glavni problem koji je neophodno rešiti da bi Republika Srbija uopšte imala pravu spoljnu politiku je jasno određivanje ciljeva iste i javni konsenzus o najboljem načinu za ostvarivanje tih ciljeva.

Nažalost glavna kočnica i prepreka u realizaciji kvalitetne spoljne politike je to da je ona određena samo “na papiru” – Srbija u Evropskoj uniji, dok se u praksi veoma malo radi na ostvarivanju rezultata koji bi Srbiju zaista doveli do statusa člana Evropske zajednice.

Senka politike koja je vođena u drugoj polovini 20. veka je i dalje veoma prisutna u načinu konstituisanja spoljne politike Republike Srbije.

Iako se na prvi pogled može učiniti da je glavna smernica te stare politike Socijalističke Jugoslavije ogledana u Pokretu nesvrstanih bila jasna i formalna, upravo je to “neodređenje” ono što u 21. veku koči progres i ne daje jasnu sliku smera u kome bi naša zemlja trebala da ide.

Naši problemi nisu samo vezani za nasledstvo Jugoslavije.

Duboka podeljenost društva i javnosti kada se razgovara o strateškim ciljevima naše države je takođe ogromna prepreka u određivanju stabilnog puta u kom treba da se krećemo.

Podeljenost je usko povezana sa emotivnim doživljajem i reakcijom kada je u pitanju položaj Srbije u Evropi i u svetu. Deljenje na prijateljske i neprijateljske zemlje kada je reč o spoljnoj politici je veoma kontraproduktivno za ostvarivanje onoga što je u njoj samoj najbitnije, a to je – nacionalni interes.

Posledica gore navedenog je to da Vlada Republike Srbije uspeva da nedoslednost svog vođenja spoljne politike predstavi kao nešto pozitivno.

Zvanično Republika Srbija je na putu ka članstvu u Evropskoj uniji ali ona kasni da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Evropske unije, zaostaje i odugovlači otvaranje i zatvaranje poglavlja u procesu pregovora za priključenje, odbija da zaista napravi veliki korak ka modelovanju Srbije po uzoru na zemlje Evrope.

Tačnim informisanjem, prezentovanjem činjenica, velikom političkom voljom i učešćem šire javnosti u određivanjem jasnih strateških ciljeva, koji god da su (istok-zapad), Srbija može odrediti svoju spoljnu politiku i onda učiniti sve neophodno da se ti ciljevi ostvare. Do tada možemo samo da stojimo u mestu i da to zovemo napretkom.

Autor teksta je Nikola Marić, član Pokreta slobodnih građana.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Kultura
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Nastavlja se rast broja prekršaja Kodeksa novinara Srbije

Beograd, 19. februar 2020. – Trend rasta broja prekršaja Kodeksa novinara Srbije se …