Naslovna Vesti Srbija Stojanović: Bojkot je mnogo teže organizovati nego predizbornu kampanju

Stojanović: Bojkot je mnogo teže organizovati nego predizbornu kampanju

10 minuta za čitanje
0
243
Dubravka Stojanović

Beograd, 05. februar 2020. – Profesorka na Filozofskom fakultetu Dubravka Stojanović ocenila je u Danu uživo da je „uticaj na birače nešto što je tradicija naših izbora“.

Imali ste anketne odbore posle svakih izbora od 1903-1914. godine, to su stotine stranica izveštaja o zastrašivanju birača, upravo na načine koje smo videli na izborima u Lučanima. Prolaze vidljivo kroz grad grupe ljudi koje jasno deluju, stoje na biračkim mestima, urokljivo vas gledaju, beleže kako ste glasali… To će se raditi potpuno otvoreno i direktno, kao što se otvoreno ukinuo N1“, rekla je ona.

Govoreći o apelu dela akademske zajednice upućenom RTS, Stojanović, koja je i jedna od potpisnika tog apela, kaže da je „možda bio naivan“.

Očigledno, ali nekako uvek verujete da postoje neki autoriteti u ovom društvu, doktorske titule, pošteno stečene, neplagiranim doktoratima, koje imaju težinu… Da li je gora kampanja protiv tih 140 potpisa ili je gore da nema nikakvog odgovora, to je teško odlučiti“, kaže ona.

Dodaje da smatra da je važno da društvo stalno pokazuje da je živo, bez obzira da li jedan apel može da promeni stvari, ali „možda mnogo apela može“.

Prema njenim rečima, veliko je pitanje, i ne znamo tačan odgovor, šta je sve bilo sa protestima poslednjih godinu dana.

Dugo sam govorila da su ti protesti izuzetno važni, sada je naravno pitanje šta se dogodilo, pogotovo šta se dogodilo sa „Jedan od pet miliona“, to niko ne razume“, kaže ona.

Kako je rekla, treba videti da li je te energije ostalo, pa se čeka da krene ponovo ili je ona građane još jednom ubedila da se ništa ne može, da ništa ne vredi.

Mi radimo na fakultetu, cela ekipa profesora, koja jeste podržavala te studente. Znamo da je dosta teško imati čvrsta očekivanja od studenata, to su mladi ljudi, zanesu se, podele se, posvađaju… Posle mnogo revolucija, nažalost sam stekla jednu distancu, naučila sam da steknem distancu prema svim velikim studentskim pokretima, da ostanem po strani, ali ovo (odluka o izlasku na izbore) je bio šok za sve – za profesore koji su ih veoma podržavali, nisu očekivali, ni njihove kolege studenti… Ukratko ne znam šta se desilo i ne znam šta je bojkot u Skupštini…“, kaže ona.

Prema njenim rečima, bojkot je mnogo teže organizovati nego predizbornu kampanju.

Potreban je rad da bi se građani mobilisali da se ne mobilišu“, kaže.

Govoreći o posledicama toga što je oko milion gledalaca ostalo bez mogućnosti da vidi N1, kaže da su posledice toga „ono što imamo u Putinovoj Rusiji ili Kini“.

Posledice su da se ukine i SBB, internet, da se napravi neki srpski internet… Karikiram, ali to je taj put, ko je očekivao da je ovako nešto moguće… Opozicija govori od početka idemo u bojkot da bi se stvorili uslovi za izbore, sada je gore, sada milion ljudi to ne vidi…“, ocenila je.

Prema njenim rečima, uticaj na birače je nešto što je tradicija naših izbora.

Bavila sam se izborima u onome što se zove ‘zlatno doba srpske demokratije’ – od 1903. do 1914. godine. Imali ste anketne odbore posle svakih izbora, a bilo je šest izbora u tom periodu, sve su bili vanredni… To su stotine i stotine stranica izveštaja anketnih odbora o zastrašivanju birača, upravo na načine koje smo videli na izborima u Lučanima. Prolaze vidljivo kroz grad neke grupe ljudi koje jasno deluju, stoje na biračkim mestima, urokljivo vas gledaju, beleže kako ste glasali… To će se raditi potpuno otvoreno i direktno, kao što se otvoreno ukinuo N1… Nema više nikakve perfidnosti u ponašanju režima, nema skrivenih igara… Ne očekujem da će ih biti i na izborima, mislim da će to sasvim brutalno i otvoreno biti urađeno“, rekla je.

Govoreći o situaciji u Crnoj Gori, Stojanović je ocenila da je „istorijski veoma komplikovana“, upravo između tog „srpstva i crnogorstva, na tom identitetskom pitanju“.

Ako pogledate osnovne podatke koje možete videti na Vikipediji ili na poslednjem popisu stanovništva, ima oko 30 odsto onih koji se izjašnjavaju Srbima, a 80 odsto onih koji kažu da govore srpski jezik. To znači da nije prošla kampanja crnogorskog jezika“, rekla je.

Veliki broj onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci pripadaju SPC, kaže ona.

To je izuzetno kompleksno pitanje, mislim da ga ni Milo Đukanović nije dobro procenio i da jeste iznenađen ovim desetinama hiljada građana na ulicama“, kaže ona.

Prema njenim rečima, Zakon o slobodi veroispovesti je sporan što se tiče imovine.

Jeste diskriminatoran prema SPC, ali jeste i reakcija Srbije prenaglašena, da ne kažem histerična. Srbija sa svoje strane pokazuje da ne priznaje ni Crnu Goru, ni crnogorsku naciju, ni bilo kakav pokušaj da Crna Gora zaista u potpunosti ostvari svoju nezavisnost i put za koji građani glasaju već godinama“, kaže ona.

Kako je rekla, niko nije učinio ništa da ta situacija bude mirnija i da se krene u neke ozbiljnije pregovore u Crnoj Gori.

Ja se nadam nekim pregovorima, ali smo čuli da će u nedelju biti najveće litije do sada, čim imate toliko mnogo ljudi, naravno da je moguće da dođe do incidenata, a svaki incident u Crnoj Gori u ovoj situaciji može biti izuzetno opasan“, rekla je profesorka Stojanović za N1.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Srbija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Novi oblici različite integracije Zapadnog Balkana sa EU mogu biti bolji put ka većem ekonomskom razvoju regiona

Beograd, 16. septembar 2020. – Nastojanje Evropske unije tokom protekle dve decenije…