Naslovna Politika Evropska unija Švedska predvodnik reformi zakona u oblasti seksualnog nasilja

Švedska predvodnik reformi zakona u oblasti seksualnog nasilja

6 min read
0
109
pravda

Stokholm, 31. januar 2019. – Učestali seksualni napadi u Evropi i globalni pokret protiv seksualnog nasilja #MeToo doprineli su ponovnom pokretanju rasprave o krivičnom pravu i seksualnoj delikvenciji, a u Švedskoj i Španiji su bili okidač za davno sazrele reforme zakona u toj oblasti.

U Švedskoj je u maju 2018. godine usvojen zakon čiji osnovni postulat glasi “da znači da”, što krivičnim delom čini svaku seksualnu radnju koja nije zasnovana na obostranom pristanku.

Pasivnost se više ne može smatrati pristankom. Švedska vlada očekuje da će novi zakon omogućiti sudovima da primereno kazne veći broj slučajeva seksualnog napastvovanja i silovanja.

Slučaj brutalnog grupnog silovanja u španskoj Pamploni za vreme Praznika svetog Firmina 2016. godine podstakao je u Španiji debatu o izmeni zakonskih odredbi o seksualnim deliktima.

Petorica muškaraca silovali su mladu ženu i snimili svoje nedelo, ali su osuđeni na devet godina zatvora zbog seksualnog napada, a ne zbog silovanja, za koje bi im bila izrečena oštrija kazna.

Sud je pocenio da nije bilo elemenata krivičnog dela silovanja, koje prema važećem španskom pravu postoji samo ako je primenjena ili zaprećena sila.

Iako se na snimcima videlo da je žrtva uplašena i da plače i viče, sudije nisu videle primenu sile, piše Euractiv.de.

Blaga presuda je izazvala zgražanje javnosti i masovne demonstracije protiv odluke suda. Nezadovoljstvo stanovništva, ali i brojnih političara bilo je tako veliko, da je socijaldemokratska vlada najavila izmenu zakona.

Prema tim planovima, uzor će biti švedski model prema kojem se seksualne radnje karakterišu kao silovanje ako očigledno nedostaje pristanak. Pristanak mora biti prethodno izražen, verbalno ili neverbalno, telesnim gestama.

U Nemačkoj je krivični zakonik u oblasti dela protiv polnih sloboda poslednji put menjan 2016. godine. Nemačka vlada tada je jednoglasno usvojila zakon "Ne zači ne", prema kojem se delo smatra silovanjem ako je žrtva prethodno izrazila neslaganje.

Već je i taj vladin predlog naišao na kritike nekih koji su smatrali da "ide predaleko i da će stvoriti dodatne teškoće u dokaznom postupku".

Bundestag je te kritike odbacio i reformu okarakterisao kao veliki uspeh, navodeći da ona kroz zakon štiti volju pojedinca. Prethodno, u Nemačkoj je situacija bila slična onoj u Španiji – silovanje se kažnjavalo samo u slučaju primene pretnje i sile.

Kritičari koji smatraju da je sadašnji zakon ostao nedorečen, upozoravaju da od svih prijavljenih silovanja, svega 8% završi  osuđujućom presudom u krivičnom postupku, a da velika većina slučajeva uopšte ne bude krivično procesuirana.

U Evropi je svaka treća odrasla žena iskusila telesno ili seksualno nasilje, a jedna od dvadeset je bila žrtva silovanja.

Koliko ovi podaci delovali uznemirujuće, još je drastičniji podatak da svega 20% žrtava podnese prijavu. Razlozi su brojni. Mnoge se stide, pokušavaju da doživljeno seksualo nasilje sebi predstave kao nešto drugo, ili žele da zaštite svoju okolinu.

Jedan od važnih faktora za izostanak prijavljivanja zločina je i to što žrtve ne očekuju da će krivac biti primereno kažnjen. Jasna zakonska situacija u kojoj bi isključivo "da" bilo tumačeno kao pristanak mogla bi da pomogne, prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

EU ima priliku da smanji zagađenje vazduha iz termoelektrana na Zapadnom Balkanu

Prag, 20. februar 2019. – Zastarelih 16 termoelektrana na ugalj u zemljama Zapa…