Naslovna Politika Svetska vojna potrošnja dostigla najviši nivo od Hladnog rata

Svetska vojna potrošnja dostigla najviši nivo od Hladnog rata

5 minuta za čitanje
0
241
gusenice

Stokholm, 27. april 2020. – Svetska vojna potrošnja dostigla je 2019. godine najviši nivo od Hladnog rata, a na čelu porošnje su SAD, pokazuje izveštaj Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI).

Srbija je povećala vojnu potrošnju za 43% i najviše je izdvajala za vojsku među državama Zapadnog Balkana, navodi se u izveštaju.

Ukupna vojna potrošnja u svetu tokom 2019. godine uvećana je za 3,6% u odnosu na 2018. i iznosi 1.917 mlijardi dolara što je najviše godišnje povećanje od od 2010, navodi SIPRI.

Vojna potrošnja dostigla je najviši nivo od kraja Hladnog rata” u 1989. godini, rekao je za Frans pres Nan Tijan, istraživač stokholmskog instituta.

Najveći vojni budžet je budžet SAD, koji je porastao 5,3% 2019. godine na 732 milijarde dolara, odnosno 38% svetskih vojnih rashoda.

Posle sedam godina pada vojni rashodi SAD ponovo su počeli da rastu 2018. godine.

Iza SAD je Kina sa 261 milijardom dolara, odnosno povećanjem od 5,1% za godinu dana, i Indija sa 71,1 milijardom dolara, odnosno godišnjim povećanjem od 6,8%.

Mada su tokom poslednjih 25 godina izdaci Kine za vojsku pratili ekonomski rast zemlje te investicije takođe odražavaju kinesku ambiciju da ima vojsku svetske klase, rekao je Nan Tijan.

Kina je otvoreno rekla da u suštini želi da bude konkurent SAD-u kao vojna super sila“, rekao je on.

Taj rast kineske vojne potrošnje objašnjava i rast Indije, navodi SIPRI.

Tenzije i rivalitet Indije prema Pakistanu i Kini su među odlučujućim faktorima rasta vojnih rashoda” zemlje, rekao je Simon Vezeman, takođe istraživač u Institutu, navodi se u saopštenju.

Vodećih pet država po vojnim ulaganjima su SAD, Kina, Indija, Rusija i Saudijska Arabija, i tih pet država zajedno čine čak 62% globalne vojne potrošnje.

Nemačka koja je sedma po vojnim ulaganjima iza Francuske zabeležila je najveći rast među prvih 15 zemalja po vojnim ulaganjima. Vojni rashodi Nemačke su porasli 10% 2019. godine na 49,3 milijarde dolara, delimično zbog percepcije povećanje ruske pretnje, navode autori izveštaja.

Iako je poslednjih godina ubrzan rast vojne potrošnje ta tendencija mogla bi da se preokrene zbog pandemije novog korona virusa koja je pogodila svetsku privredu, ocenio je Tijan.

U vreme kada se svet kreće ka potencijalnoj recesiji Nan Tijan smatra da vlade treba da preispitaju svoje vojne izdatke naspram sektora kao što su zdravstvo i obrazovanje.

Vrlo je verovatno da će to imati realan efekat na vojne rashode“, rekao je Tijan.

On je dodao da istorija pokazuje da smanjenje vojnih rashoda u kontekstu krize nikad ne traje dugo.

Moglo bi da se dogodi da (vojni) rashodi padaju od jedne do tri godine a zatim da bude novi porast u godinama koje slede“, rekao je on, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Teret ekonomske krize na Zapadnom Balkanu, izazvane pandemijom korona virusom, ne sme pasti na leđa radnika i radnica

Beograd, 25. maj 2020. – Duboko zabrinuti podacima koji pokazuju da ekonomske posled…