Naslovna Vesti Svet Tačno pre 50 godina Vili Brant u Varšavi klekao pred žrtvama nacizma

Tačno pre 50 godina Vili Brant u Varšavi klekao pred žrtvama nacizma

5 minuta za čitanje
0
104

Berlin, 07. decembar 2020. – Na današnji dan, pre tačno 50 godina, tadašnji kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant klekao je u Varšavi u znak sećanja na žrtve nacističkog progona u Varšavskom getu.

Gest Vilija Branta, nemačkog socijaldemokrate koji se tokom Drugog svetskog rata priključio pokretu otpora, smatra se činom koji je odškrinuo vrata pomirenja u Evropi i ujedinjenju Nemačke, ali se u delu poljske javnosti, pre svega među nacionalistima i desničarima, tumači kao “predstava bez smisla”.

“Suočen sa bezdanom koji je nacizam napravio u nemačkoj istoriji i pritisnut jezom zbog miliona žrtava nacizma, učinio sam ono što mi ljudi činimo onda kada ne uspevamo da pronađemo prave reči”, napisao je Brant u svojim memoarima, preneo Dojče Vele.

On je napisao da njegov gest nije bio planiran i da su i njegovi najbliži saradnici, i novinari, i foto-reporteri bili iznenađeni tim činom.

“Iznenađeni su bili i članiovi poljske vlade”, seća se Krištof Ručnijevic, profesor istorije na Univerzitetu Vroclav.

“Do tada smo smatrali da su svi Nemci zli, ratnohuškači i revanšisti, a onda, neočekivano, nemački kancelar pada na kolena i šalje poruku da je pomirenje moguće”, seća se Ručnijevic.

Poljska vlada je ovaj gest shvatila kao korak ka pomirenju, građani Poljske u većini nisu pridavali posebnu važnost tom činu, a zapadni Nemci su sve do 1970-tih smatrali Brantovu potez “preteranim” i nisu bili spremni da prihvate njegov čin kao korak ka razbijanju tabua nacizma i pomirenju.

Brant je 1970. godine potpisao Varšavski sporazum kojim je pristao da se odrekne nemačkih teritorija na istoku Evrope koje su tako, postale deo Poljske posle Drugog svetskog rata.

Zbog toga je u Nemačkoj bio izložen žestokim napadima nemačkih konzervativaca, kritikovan i nazivan “izdajnikom” od strane ekstremne desnice.

Danas se smatra da je Brantova politika pomirenja i tolerancije, promocije i jačanja demokratije bila ključna na putu nemačkog ujedinjenja, ali i značajan korak ka postepenom poboljšanju odnosa u zapadnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Arkadijuš Mularčik, poslanik u Sejmu iz poljske vladajuće stranke Zakona i pravde smatra da je Brantov potez pred žrtvama nacizma “prazan i besmislen”, jer Poljska nije dobila nikakvu nadoknadu štete za zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata.

Ipak, pred spomen-pločom Viliju Brantu na istoimenom trgu u Varšavi, svakodnevno se okuplja veliki broj ljudi koji i danas imaju potrebu da dodirnu lik nemačkog kancelara koji je pre 50 godina, simboličnim gestom, pokušao da ukaže na nužnost pomirenja i prevazilaženja strahota Drugog svetskog rata.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Svet
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

BIRODI: Vladavina prava, integritet i javnost – lekovi protiv lične vlasti

Beograd, 20. septembar 2021. – Druga faza međustranačkog dijaloga pod pokroviteljstv…