Naslovna Politika Evropska unija Tokom pandemije korona virusa raste podrška evropskim liderima

Tokom pandemije korona virusa raste podrška evropskim liderima

5 minuta za čitanje
0
158
Evropska unija

Brisel, 13. april 2020. – Dok pandemija korona virusa, po mišljenju mnogih, preti da “razbije Evropsku uniju” i stvori kontinent bez solidarnosti, mnogi nacionalni lideri dobijaju veliku podršku svojih građana.

Ipak, ova privremena trauma prikriva ogromnu priliku za stvaranje integrisanije i kohezivnije Evropske unije.

Pre više od 70 godina, usled zajedničke traume Drugog svetskog rada nacionalni politički lideri dobili su poverenje da prevaziđu višedecenijska neprijateljstva i donesu politički teške odluke da stvore institucije iz kojih je nastala EU.

Danas, suočeni sa drugačijim oblikom tragedije, evropska društva su opet stala iza svojih nacionalnih političkih lidera, pišu u autorskom članku za portal EUObserver Alena Kudzko iz međunarodne organizacije GLOBSEC i univerzitetski profesor Šane Markovic.

Italijanski premijer Đuzepe Konte ima podršku 71% građana, što je za 27% više nego pre pandemije. Podrška austrijskom kancelaru Sebastijanu Kurcu skočila je za 33% na 77%, a holandskom premijeru Marku Ruteu za 30% na 75%. Predsednik danske vlade Mete Frederiksen ima podršku 79% građana, što je za čak 40% više nego u februaru.

Nemačka kancelarka Angela Merkel dodatno je učvrstila svoju lidersku poziciju, i sada je podržava 79% građana, za 11% više nego pre pandemije.

I francuski lider Emanuel Makron dobio je na popularnosti, pa sada uživa podršku 51% građana, za 15% više.

Političke partije su takođe ojačale, pa tako Austrijska naroda partija desnog centra ima najveću podršku u prethodnih nekoliko decenija, kao i Socijaldemokrate u Danskoj.

Dok su ranije krize izazvane migracijom i velikom recesijom izazvale pad popularnosti čak i najjačih lidera, ova kriza je dovela do nezapamćene situacije u kojoj evropske vlade istovremeno dobijaju poverenje svojih građana.

Rast podrške političkim liderima i partijama širom kontinenta predstavlja i mogućnosti i opasnosti, ocenjuje se u tekstu.

Nastojanja da se unapredi evropski projekat mogli bi da budu preusmereni, na primer, od onih koji ponosno mašu ‘neliberalnim zastavama’ u zemljama kao što su Mađarska i Poljska gde lideri takođe uživaju visoku popularnost“, ocenjuju autori.

Rast podrške mejnstrim partijama pratile su i stagnacija i pad podrške krajnje desničarskim i populističkim partijama i njihovim vođama.

Tako je partija Alternativa za Nemačku izgubila 10% podrške, a liderka Nacionalnog saveza Marin le Pen i Mateo Salvini iz italijanske Severne lige “tapkaju u mestu“.

Kudzko i Markovic ocenjuju da je kriza izazvana korona virusom delom posledica globalizacije, ali i da ta međuzavisnost, oličena i u EU, takođe daje nadu u borbi protiv pandemija u dugoročnom periodu.

Uprkos težnji da se okrenu unutra, Francuska, Nemačka i druge zemlje EU, u stvari će verovatno shvatiti da njihov prosperitet i bezbednost zavise od još više integrisanih evropskih tržišta i društava. Pošto nisu više talac domaće krize legitimiteta, bilo bi pametno da evropski lideri iskoriste ovu priliku“, navodi se u tekstu, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Teret ekonomske krize na Zapadnom Balkanu, izazvane pandemijom korona virusom, ne sme pasti na leđa radnika i radnica

Beograd, 25. maj 2020. – Duboko zabrinuti podacima koji pokazuju da ekonomske posled…