Naslovna Društvo Trećina čovečanstva suočava se sa rizikom od nestašice vode

Trećina čovečanstva suočava se sa rizikom od nestašice vode

5 minuta za čitanje
0
151
isušeno korito reke

Vašington, 9. avgust 2019. – Sedamnaest zemalja u kojima živi četvrtina svetskog stanovništva u ekstremnom je riziku od nestašice vode, pokazala je lista Svetskog instituta za resurse.

Na vrhu liste od ukupno 164 zemlje, kao najugroženije potencijalnom nestašicom vode nalaze se Katar, Izrael, Liban, Iran i Jordan – za koje, prema izveštaju,  i najmanja suša može biti velika pretnja jer troše skoro sve dostupne rezerve vode.

U grupi od 17 zemalja koji su, prema istraživanju Instituta (World resources institute, WRI), izložene “ekstremno visokom vodnom stresu” najviše ih je sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike.

Tu su: Libija, Kuvajt, Saudijska Arabija, Eritreja, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Indija, Pakistan, Turkmenistan, Oman i Bocvana, kao i San Marino kao jedina evropska zemlja.

Srbija je na 109. mestu svrstana u najbrojniju grupu od ukupno 64 zemlje sa niskim stepenom rizika od nestašice vode.

Od bivših jugoslovenskih republika u pogledu vode najbezbednija je Hrvatska koja je na 140. mestu, slede Crna Gora (121) i Slovenija (117).

Bosna i Hercegovina je 97. na listi WRI u grupi zemalja sa “srednje-niskim” rizikom, dok je Severna Makedonija na 52. mestu tabele, u grupi zemalja sa “srednje visokim vodnim stresom“.

Prema izveštaju Svetskog instituta za resurse sa sedištem u Vašingtonu, trećina čovečanstva, koje živi u 44 zemlje, suočava se sa “visokim nivoom vodnog stresa“.

Među njima je i veći deo južne Evrope – Kipar (19), Grčka (26), Španija (28), Albanija (33) Portugal (41), Italija (44).

Najmanje ugrožene potencijalnom nestašicom vode su Gvajana, Island, Jamajka, Liberija i Surinam koje zauzimaju poslednjih pet mesta na listi WRI.

U izveštaju se naglašava da širom sveta “vodni stres” može da bude smanjen nizom mera i ukazuje na neke, poput unapređenja efikasnosti poljoprivrede, ulaganja u zelenu infrastrukturu i tretmana vode.

Povećanje efikasnosti poljoprivrede znači da svet mora da osigura da se nijedna kap vode “uludo ne potroši” u proizvodnji hrane.

Poljoprivrednici, kako se navodi, mogu da koriste seme koje traži manje vode i unaprede tehnike navodnjavanja upotrebom preciznog doziranja umesto da preplavljuju svoja polja vodom.

Finansijeri sa svoje strane mogu da obezbede kapital za ulaganja a inženjeri da razviju tehnologije kojima se unapređuje efikasnost u poljoprivredi.

Potrošači pak mogu da smanje gubitke i bacanje hrane, što apsorbuje četvrtinu vode u poljoprivredi.

Druga mera podrazumeva investicije u “sivu i zelenu” infrastrukturu. Naime, istraživanje WRI i Svetske banke pokazalo je da izgradnja infrastrukture (poput cevi i postrojenja za tretman) i zelene infrastrukture (poput močvara i vododelnica) zajedno može pozitivno da utiče i na vodosnabdevanje i na kvalitet vode.

Predlaže se i tretiranje, ponovno korišćenje i recikliranje, s obzirom da svet mora da prestane da otpadnu vodu tretira kao otpad. Tretiranjem i ponovnim korišćenjem stvara se “novi” izvor vode i takođe pomaže smanjenju cene prerade vode, navodi WRI.

U izveštaju se zaključuje da se preduzimanjem mera i ulaganjem u bolje upravljanje vodom mogu rešiti problemi na dobrobit ljudi, ekonomija i planete, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

CINS najavio istraživanje problema u osnovnim školama

Beograd, 7. novembar 2019. – Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) najavi…