Naslovna Politika Trećina ispitanika smatra da lokalne vlasti u Srbiji uglavnom ne vode računa o potrebama sugrađana

Trećina ispitanika smatra da lokalne vlasti u Srbiji uglavnom ne vode računa o potrebama sugrađana

10 minuta za čitanje
0
102
građani

Beograd, 15. oktobar 2019. – Zadovoljstvo radom lokalnih organa vlasti, administrativnih službi i službenika kontinuirano raste i sada skoro svaki drugi stanovnik centralne Srbije smatra da lokalna samouprava vodi računa o građanima i pruža im usluge adekvatne njihovim potrebama.

Ovo pokazuju rezultati istaživanja javnog mnjenja koje je sprovedeno u okviru programa Swiss PRO, a koji podržava Vlada Švajcarske.

Istraživanje je sproveo CeSID, na reprezentativnom uzorku od 11.387 punoletnih građana u 50 gradova i opština u regionu Šumadije i zapadne Srbije i regionu Južne i istočne Srbije.

Nakon što je 2010. godine bilo svega 22% ispitanika koji smatraju da lokalne vlasti vode računa o građanima, beleži se trend rasta, pa je 2013. godine bilo 26%, 2017. godine je izmereno 37%, a poslednji istraživački nalaz je da 45% ispitanika ima pozitivne stavove o tretmanu građana od strane lokalne samouprave.

Iako raste percepcija da se lokalne samouprave trude da udovolje građanima, ipak i dalje trećina ispitanika smatra da lokalne vlasti uglavnom ne vode računa o potrebama sugrađana, a 12% misli da uopšte ne vode računa.

Ipak, svaki treći ispitanik smatra da nije dovoljno informisan o funkcionisanju opštine u kojoj živi.

Svega 1-2% ispitanika je aktivno učestvovalo u procesima kojima se donose odluke o radu lokalne samouprave, bilo da se radi o referendumu, javnim slušanjima ili javnoj raspravi i slično.

Svaki deseti građanin je čuo za takve aktivnosti ali nije učestvovao u njima, a više od 85% ispitanika nije čak ni čulo da se nešto tako održavalo u njihovoj opštini.

Na pitanje šta najbolje funkcioniše u opštinskoj upravi, više od polovine građana je navelo opštu upravu, zaduženu za izdavanje izvoda iz matičnih knjiga, uverenja, potvrda i slične dokumentacije. Petina ispitanika je ocenila da najbolje funkcionišu poreski poslovi, a slede društveni poslovi, poput socijalne zaštite, obrazovanja i zdravstva.

 Svega po 5% ispitanika najbolje ocenjuje rad građevinskih i urbanističkih, kao i inspekcijskih poslova.

Svaki četvrti građanin smatra da postoji određeno poboljšanje u radu administrativnih organa na lokalnom nivou u odnosu na prošlu godinu. Skoro svaki drugi smatra da rade isto kao u prethodnom periodu i svega 6%  ispitanika smatra da je rad lokalne administracije lošiji nego što je bio, što je znatno manje nego u dosadašnjim istraživačkim ciklusima.

Najveći napredak u radu opštinskih službi građani vide u uštedi vremena, zatim povećanju kvaliteta usluga, a nešto manje ispitanika smatra da je došlo do poboljšanja u uštedi novca koji je neophodan za obavljanje poslova u lokalnoj samoupravi. Oko dve petine građana smatra da je sve ostalo na istom nivou, a tek oko 5% ispitanika smatra da je došlo do pogoršanja u navedenim oblastima. Građani koji su u skorijem periodu imali kontakt sa lokalnom samoupravom bolje ocenjuju njen rad u odnosu na one koji nisu imali neposredno iskustvo.

Dok skoro 90% građana tvrdi da nikada nisu dali niti novčani mito niti poklon opštinskom službeniku, svaki deseti ispitanik je priznao sitnu korupciju, darivanje kafe, slatkiša ili pića za uslugu lokalne administracije, a manje od 1% ispitanika je izjavilo da je novcem podmitilo službenika.

Već godinama većina građana centralne Srbije smatra da razvoj lokalnih samouprava treba bazirati na poljoprivredi, pa tek onda na lakoj industriji.

Prioritetna oblast ulaganja u lokalnoj zajednici za građane je poboljšanje prilika za mlade, a podaci ukazuju na trostruko više građana koji žele ulaganja u poboljšanje kvaliteta zdravstvenih institucija, nego u škole i vrtiće.

Od lokalnih institucija, građani najveće poverenje ukazuju predsedniku opštine ili gradonačelniku, a zatim opštinskoj administraciji,službenicima. Za nijansu više poverenja imaju u lokalne medije nego internet portale i podjednako poverenja u političke partije i organizacije civilnog društva.

Osećaj bezbednosti građana je na visokom nivou, skoro 80% ispitanika ima percepciju potpune ili delimične bezbednosti u gradu ili opštini u kojoj žive.

Sa druge strane, malo više od petine građana iskazuje percepciju nebezbednosti, a kao razloge ispitanici najviše navode lošu infrastrukturu, poput neosvetljenih ulica, nebezbednih saobraćajnica i rupa na putevima, kao i kriminal, a potom slede psi lutalice, loši međuljudski odnosi i narkomanija.

Da živi “dobro” smatra 13% građana centralne Srbije, ocenom “srednje” i “podnošljivo” opisalo je trenutni kvalitet života dve trećine građana, a petina ocenjuje da živi “teško podnošljivo” i još 3% ispitanika smatra da žive “nepodnošljivo“.

Trendovi u odnosu na prethodne cikluse istraživanja koji su sprovedeni 2010, 2013. i 2017. godine ukazuju da se postepeno povećava procenat građana zadovoljnih elementima svakodnevnog života u lokalnoj zajednici. Zadovoljstvo građana je najviše kada je u pitanju dostupnost mesta za kupovinu i nabavku, stanje na pijacama i kvalitet obrazovno-vaspitnih institucija.

S druge strane najveći procenat nezadovoljstva ispitanici su iskazali u pogledu omladinske politike, zatim jednakosti svih građana u ostvarivanju prava, čistoće grada i dostupnosti parking mesta.

Istraživanje javnog mnjenja sprovedeno je u okviru programa “Podrška Vlada Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – Swiss PRO“, koji podržava Vlada Švajcarske u saradnji sa Vladom Srbije, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO).

CeSID je isključivo odgovoran za sadržaj istraživanja i on ne predstavlja neophodno stavove Vlade Švajcarske i Vlade Srbije.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Kandić: U Srbiji su izgubljeni građanski duh i ton

Beograd, 16. novembar 2019. – Srbija je politički zagađena, pa je prostački govor sa uvred…