Naslovna Politika U Demokratskoj stranci tri drugačija mišljenja o bojkotu narednih izbora u Srbiji

U Demokratskoj stranci tri drugačija mišljenja o bojkotu narednih izbora u Srbiji

10 minuta za čitanje
0
184
izbori

Beograd, 9. septembar 2019. – Nepunih nedelju dana ostalo je do 15. septembra do kada će Demokratska stranka čekati da vlast ispuni niz opozicionih zahteva koji su potrebni kako bi se omogućilo da predstojeći izbori budu održani u minimalno fer i demokratskoj atmosferi.

Nakon isteka roka, DS bi prema najavama vrlo brzo, trebalo da na svojim organima odluči hoće li se priključiti odlukama Narodne stranke, Stranke slobode i pravde i Dverima u odluci da na proleće ne izađe na izbore.

Ta odluka podelila je mišljenja članova stranke i njenih funkcionera, a u delu javnosti se spekuliše da će upravo odluka DS biti simbolično vrlo važna kada se bude procenjivalo ima li jedinstva među takozvanom pravom opozicijom po pitanju bojkota.

Uz DS i odluka PSG imaće svoju težinu u odnosu na jedinstvo opozicije, pogotovo jer ovaj pokret prema mnogim istraživanjima javnog mnjenja već mesecima samostalno prelazi cenzus.

Kako nezvanično za Danas kažu članovi ove stranke, uoči Glavnog odbora DS, na kojem će se razgovarati o ovom pitanju posle 15. septembra, iskristalisale su se tri struje.

Demokrate ne žele to da zovu podele, već kažu tri „drugačija mišljenja“ što je, podsećaju oni uvek bio slučaj u DS. Iako je to istina, treba reći da su različita mišljenja pre ili kasnije dovodila do dubokih podela i „stranačkih ratova“ onih koji se ne slažu.

Ovog puta lider DS Zoran Lutovac i njegovi najbliži saradnici, ipak ne i svi potpredsednici, zalažu se za bojkot izbora smatrajući ga sredstvom preko kojeg se dolazi do fer i demokratskih izbora.

Druga struja, koju čine većinom poslanici DS u Skupštini Srbije, se oštro protivi ovakvom stavu sve pozivajući se na iskustvo iz devedesetih godina kada bojkot nije imao efekta. Oni smatraju, kako navode sagovornici Danas-a, da se na taj način odustaje bez borbe. Ta struja, tvrde izvori Danasa, želi i smenu Lutovca sa mesta predsednika i mogla bi, ako bude sigurna u svoju snagu, i da na sednici Glavnog odbora pokrene to pitanje.

Treći vidljiv stav unutar DS je takođe protiv bojkota, ali bez želje za smenom predsednika. Pobornike takve platforme, među kojima nisu ni visoki stranački funkcioneri niti članovi poslaničkog kluba nego članovi pojedinih opštinskih odbora, više brine vezanost DS, odnosno njenog lidera, za Dragana Đilasa, predsednika SSP, a zbog straha da će demokrate unutar opozicionog bloka Savez za Srbiju, čiji je Đilas idejni tvorac, izgubiti svoj identitet.

Sve tri struje proteklih nedelja pokušavaju da dobiju poverenje što većeg broja članova Glavnog odbora.

Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, smatra da odluka o izlasku na izbore ili bojkotu od strane DS jeste veoma važna u ovom momentu za opozicioni blok koji je već saopštio da će bojkotovati izbore 2020.

On navodi nekoliko razloga za to.

Na taj način bi čitav SZS kao najsnažnija opoziciona organizacija išla na bojkot čime bi se pokazao jedinstven nastup. Pod dva, DS je jedina stranka u SZS u kojoj nema bezuslovne podrške bojkotu već postoje i drugačiji argumenti čime se šalje važna simbolička poruka. Treći razlog je taj što je DS jedina građanska i na levom centru pozicionirana stranka u SZS čime se pokriva i taj deo biračkog tela i pod četiri DS kao jedna od najstarijih stranaka i kao simbol višepartizma i demokratije u Srbiji ima posebno težinu u odnosu na druge novonastale stranke i njihovo učešće ili neučešće na izborima predstavlja snažnu poruku za sve građanski orijentisane birače“, objašnjava Klačar.

Kako dodaje, ono što je važno jeste da u procesu donošenja odluke, DS treba da vodi računa da se postigne što veći stepen jedinstva stranke kako ne bi došlo do internih potresa koji bi za DS mogli da budu skupa greška a i da posledično pošalju lošu poruku i za čitav opozicioni blok.

Dejan Bursać, istraživač na Institutu za političke studije, za Danas kaže da su se opozicioni birači većinom odredili prema izlasku na izbore i u tom smislu su stranke koje čine jezgro SzS uspešno nametnule tu temu.

On ukazuje da su se opozicioni glasači uglavnom odlučili da li će bojkotovati ili ne.

Stoga bi moralo nešto epohalno da se desi da promeni raspoloženje tih birača. Od DS bi se stoga, uprkos nekim nesaglasnim glasovima iz te stranke, očekivala odluka o bojkotu. Oni su u suviše lošoj poziciji i što se tiče rejtinga, i što se tiče stranačke infrastrukture i finansija, da bi individualno pokušavali da dosegnu cenzus“, kaže Bursać.

Kada je reč o odluci PSG, to je, kako navodi, možda drugačija priča.

Oni imaju možda i želju da provere svoju snagu pred biračima, a svakako je to primamljivo učiniti onda kada nemate konkurenciju od strane drugih opozicionih stranaka. Međutim, nisam siguran kako će opozicioni birači reagovati na to: ni da li će ih podržati sada na izborima (u slučaju da izađu), ali i kako će ih percipirati na duži rok, ukoliko se polarizacija između SNS i stranaka koje su za bojkot nastavi i u narednim godinama“, zaključuje Bursać za Danas.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Trifunović: Potezi PSG mogujedino da se tumače kao poštovanje i sprovođenje Sporazuma sa narodom

Beograd, 19. septembar 2019. – Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Sergej Tri…