Naslovna Politika Evropska unija U Holandiji stupio na snagu zakon o zabrani odeće koja pokriva lice

U Holandiji stupio na snagu zakon o zabrani odeće koja pokriva lice

6 minuta za čitanje
0
140
burka

Amsterdam, 2. avgust 2019. – U Holandiji je stupio na snagu zakon o zabrani odeće koja pokriva lice, uključujući burku i nikab koje nose konzervativne muslimanke, i to u javnom prevozu, vladinim zgradama i zdravstvenim i obrazovnim ustanovama.

Holandija, koja se dugo smatrala bastionom tolerancije i verske slobode, poslednja je evropska država koja je uvela takvu zabranu, posle Francuske, Nemačke, Belgije, Austrije i Danske.

Muslimanske, kao i grupe za ljudska prava, protive se zakonu.

Islamska politička stranka u Roterdamu saopštila je da će platiti novčane kazne od 150 evra za svakoga ko bude  uhvaćen da krši novi zakon, prenela je agencija AFP.

Nema izvešataja o tome da li je prvog dana važenja zakona (1. avgust) neko kažnjen.

Procenjuje se da nekoliko stotina žena nosi burku ili nikab u Holandiji, zemlji sa 17 miliona stanovnika.

Holandska vlada insistira na tome da zakon o delimičnoj zabrani te odeće ne sme da ograniči ljude da budu slobodni da se oblače kako žele.

Na sajtu vlade, na kojem se obrazlaže novi zakon, navodi se da je sloboda ljudi da se oblače kako žele ograničena samo na mestima gde je komunikacija vitalna za kvalitetnu uslugu ili bezbednost u društvu.

To objašnjenje je poslanik islamofobne Partije za slobodu (PVV) Gert Vilders odbacio kao političku korektnost.

Vildersovi pozivi na totalnu zabranu burke su inicirali debatu u parlamentu koja je rezultirala usvajanjem zakona 2018. On je pozdravio uvođenje delimične zabrane kao “istorijski dan“. Takođe je pozvao na proširenje zabrane na islamske marame koje pokrivaju glavu, osim lica.

Verujem da smo spremni za drugi korak“, rekao je Vilders u telefonskom intervjuu za agenciju AP i dodao: “Sledeći korak treba da osigurada da se u Holandiji zabrane marame“.

Holandska ministarka unutrašnjih poslova Kajsa Olongren ranije je najavila da će vlada analizirati novi zakon posle tri godine, iako su takve evaluacije uobičajene posle pet godina primene nekog novog zakona.

U saopštenju nacionalnog udruženja bolnica rekli su da je primena novog zakona na policiji i tužiocima a ne na njima. Isto kažu i u krovnoj organizaciji kompanija koje se bave javnim transportom – da oni nemaju moć da primenjuju zakon već to ostavljaju policiji, prenela je agencija AP.

Zabrana u Holandiji stupila je na snagu osam godina nakon što je Francuska postala prva evropska zemlja koja je zabranila velove za pokrivanje – i nikabe koji pokrivaju lice i burke koje pokrivaju celo telo. Zakonom iz 2004. zabranjeno je i nošenje hidžaba i drugih istaknutih verskih simbola u državnim školama ali ne i na univerzitetima.

Strogi francuski zakon našao se pred Komitetom UN za ljudska prava koji je 2018. presudio da je ta zemlja prekršila ljudska prava dve žene kada ih je kaznila zbog nošenja nikaba.

Profesor sa Univerziteta Utreht Tom Cvart (Zwart) koji proučava ukrštanje prava, kulture i vere rekao je da je zabrana uglavnom simbolična.

Međutim, za ženu u nikabu može da predstavlja problem, npr. ako naiđe na vozača ili konduktera koji strogo poštuje propise. “To nesumnjivo utiče na sposobnost (tih žena) da učestvuju u javnom životu”, ocenio je Cvart, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Slovenački premijer želi drugi blok nuklearne centrale Krško

Ljubljana, 23. avgust 2019. – Slovenački premijer Marjan Šarec založio se za izgradn…