Naslovna Vesti Svet U poslednjih 14 godina globalni mir na najnižem nivou

U poslednjih 14 godina globalni mir na najnižem nivou

5 minuta za čitanje
0
114
vojnici

Brisel, 15. jun 2022. – Globalni mir pao je na najniži nivo u poslednjih 14 godina, pod pritiskom napada Rusije na Ukrajinu i porasta cene hrane i energenata, pokazuje najnoviji Globalni indeks mira 2022.

Globalni indeks mira (GPI) prati stanje u 163 zemlje, koje čine 99,7% svetske populacije, i od 2008. godine na osnovu prikupljenih podataka analizira stepen nasilja, ili straha od nasilja u svetu.

Iako su za najnoviji godišnji izveštaj korišćeni podaci prikupljeni do kraja marta, oni već pokazuju veliki uticaj ruskog napada na Ukrajinu na osećaj bezbednosti ljudi, posebno u kombinaciji sa drugim rizicima.

Najveća povod za zabrinutost bilo je zapravo zdravlje, i to ne računajući kovid, a zatim slede kriminal, infrastruktura, privreda i finansijske poteškoće, pa tako ni prosečan Ukrajinac 2021. godine nije razmišljao o ratu“, izjavio je Stiv Kilelea, osnivač sidnejskog Instituta za ekonomiku i mir (IEP), koji sastavlja izveštaj.

I dok je nivo mira od prošlogodišnjeg izveštaja porastao u 22 evropske zemlje, on je u 12 evropskih zemalja, uglavnom u istočnom delu kontinenta, zbog pogoršanja odnosa sa susednim zemljama opao, što se odnosi i na Švedsku, Litvaniju i Srbiju, rekao je Kilela.

Prema nalazima studije, najveći pad nivoa mira zabeležen je u Estoniji, i to zbog tenzija između Ukrajine i Rusije, koje su zatim u februaru prerasle u rat.

Ipak, u Evropi je u većini zemalja porastao stepen mira, a u Evropi su i četiri zemlje koje su u tom smislu i prednjače i u ovogodišnjem globalnom indeksu – Island, Irska, Danska i Austrija.

Island još od početka sprovođenja studije 2008. važi za najmiroljubiviju zemlju, a među prvih deset su još i Portugal, Slovenija i Češka.

To bi, ipak, moglo da se promeni u globalnom indeksu sledeće godine, smatra Kilelea.

Prekretnica za brojne indikatore bio je 31. mart, tako da sledeće godine očekujemo osetna pogoršanja (u miroljubivosti) u jednom broju zemalja“, precizirao je Kilelea.

On smatra da će se to dogoditi i zato što bi zemlje zbog rata u Ukrajini mogle da povećaju izdvajanja za vojsku, što je takođe jedan od indikatora koje GPI uzima u obzir.

Obavezivanje zemalja NATO u Evropi da će povećati izdvajanja za vojsku na 2% BDP, to će takođe uticati na mir“, rekao je Kilelea.

Autori su za potrebe studije uzeli u obzir 23 indikatora, među kojima su žrtve od međunarodnih ili unutrašnjih sukoba, politička nestabilnost i vojni budžet izražen kao postotak BDP. Svaki od tih indikatora ocenjen je ocenom o jedan do pet, čime je za svaku zemlju dobijen zbirni rezultat. Prema metodologiji GPI, što je taj rezultat niži, u zemljia vlada veći mir.

Međutim, Kilelea za sledeću godinu očekuje veliko nazadovanje Globalnog indeksa mira i zbog poremećaja u globalnim lancima snabdevanja, porasta cene hrane i goriva i visoke inflacije.

Rat u Ukrajini je sad dramatično ubrzao neke postojeće probleme koji su počeli sa pandemijom kovida-19“, pojasnio je Kilelea, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Svet
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Majstorović: Evropskoj uniji i kandidatima za članstvo potreban je “Zajednički plan integracije Evrope 2030”

Beograd, 21. septembar 2022. – Politika proširenja EU izgubila je svoju transformaci…