Naslovna Politika Evropska unija U poslednjih 20 godina više je nego utrostručena podrška populističkim strankama u Evropi

U poslednjih 20 godina više je nego utrostručena podrška populističkim strankama u Evropi

12 min read
0
69
javnost

London, 22. novembar 2018. – Podrška populističkim strankama u Evropi više je nego utrostručena u poslednjih 20 godina i obezbedila je njihovim liderima dovoljno glasova da uđu u vlade 11 zemalja.

Populisti u vladama predstavljaju izazov za etablirane političke poretke širom kontinenta.

U Evropi je 1998. godine 12,5 miliona građana živelo u zemlji sa barem jednim članom vlade iz redova populista a 2018. je njihov broj više nego udesetostručen, na 170,2 miliona.

Snažan rast podrške evropskim populističkim partijama, posebno sa desnice, bio je tema analize koju je britanski dnevnik Gardijan spoveo u saradnji sa više od 30 vodećih stručnjaka u oblasti političkih nauka.

Oni su analizirali rezultate populista na nacionalnim izborima u 31 evropskoj zemlji u poslednjih 20 godina.

Analiza je pokazala da populizam postojano jača, barem od 1998. Krajem prošlog veka populisti su uglavnom bili marginalna snaga sa samo 7% glasova širom kontinenta dok su na poslednjim nacionalnim izborima dobili svaki četvrti glas.

"Pre ne tako mnogo vremena populizam je bio fenomen", rekao je politički sociolog sa Univerziteta u Amsterdamu Matij Roduijn, inače vođa istraživanja.

"Danas sve više postaje 'mejnstrim' – neka od poslednjih značajnih političkih dešavanja, poput referenduma o Bregzitu i izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, ne mogu se razumeti ako se u obzir ne uzme jačanje populizma", kazao je Roduijn i dodao: "Tlo za razvoj populizma je sve plodnije a populističke stranke su sve sposobnije (u borbi za vlast)".

Pristalice kažu da je populizam vitalna snaga svake demokratije jer je usmeren na obične ljude dok protivnici ukazuju da populisti na vlasti često podrivaju demokratske norme, bilo u slobodi medija i pravosuđu, bilo kroz gaženje manjinskih prava.

Rezultati istraživanja objavljeni su šest meseci pred evropske parlamentarne izbore koji bi, predviđaju neki, mogli da uvedu više populista nego ikada u parlament sa 751 poslanikom.

Oni pokazuju da nije isto populistima sa desnice, poput mađarskog premijera Viktora Orbana i italijanskog zamenika premijera Matea Salvinija koji su bili najuspešniji poslednjih godina, i onima sa levice koji su značajno ojačali u uslovima finansijske krize ali kasnije nigde, osim u Grčkoj, nisu uspeli da obezbede mesta u vladi.

Sa ciljem da razotkriju na čemu se bazira uspeh populističkih stranaka u Evropi, Roduijn i Gardijan su radili sa naučnicima i ispitali izborne rezultate velikog broja partija. Napravljena je i mapa na osnovu rezultata nacionalnih izbora od 1998.

Ta mapa je pokazala kako se populizam kretao širom kontinenta krajem devedestih pre nego što se "uhvatio" u istočnoj Evropi u dvehiljaditim. Zatim se širio na sever kao posledica finansijske krize pre nego što je u poslednje tri godine napravio značajan proboj u zapadnoevropskim silama.

Evropa nije jedina koja je iskusila to iskustvo – populisti su izabrani u izvršne vlasti pet od sedam najvećih svetskih demokratija – Indiji, SAD, Brazilu, Meksiku i Filipinima.

Populizam u Evropi, piše Gardijan, javio se još pre više decenija – krajnje desničarsku Slobodarsku partiju Austrije osnovali su 1956. bivši nacisti i prvi put je osvojila više od 20% na izborima 1994. Sada je to partija vladajuće koalicije.

Devedesetih su populističke stranke ostvarile uspeh u Norveškoj, Švajcarskoj i Italiji. Ipak, tek na prelasku iz 20. u 21. vek počela je proliferacija populističkih ideja, zakonodavstva i lidera od Holandije do Francuske, od Mađarske do Poljske.

Od tada anti-establišment populizam jača, posebno posle finansijskog kraha 2008. i izbegličke krize 2015. Grčka  Siriza, protivnik mera štedenje, uzela je 27% glasova a zatim na sledećim izborima 36%, UKIP je jačao do referenduma o Bregzitu a Marin Le Pen je postala drugi član porodice Le Pen koji je bio kandidat na francuskim predsedničkim izborima, gde je osvojila 33% glasova.

Anti-imigrantska Alternativa za Nemačku (AfD) postala je prva partija krajnje desnice posle Drugog svetskog rata koje je ušla u nemački savezni parlament i drži više od 90 mesta u Bundestagu, u Italiji su krajnje desna Liga i anti-establišment Pokret pet zvezda dobili gotovo 50% glasova, Fides se vratio na vlast u Mađarskoj sa 49% a krajnje desne Švedske demokrate dobile su na izborima 17,5%.

Istraživanje pokazuje da su populisti sa levice, koji su u Evropi daleko manje popularni od onih sa desnice, počeli da povećavaju svoj udeo u glasovima na nacionalnim izborima – Podemos u Španiji i Nepokorena Francuska.

"Tri su glavna uzroka jačanja populizma u Evropi", kaže profesor međunarodnih odnosa Univeziteta Džordžija Kas Mude i dodaje: "Teška recesija koja je stvorila nekoliko snažnih populističkih partija levice na jugu, tzv. izbeglička kriza, koja je bila katalizator za desni populizam, i konačno transformacija nepopulističkih stranaka u populističke, posebno Fidesa i Prava i pravde (Poljska)".

"Uspeh takvih političara mnogo zavisi od njihovih kapaciteta da ubede publiku da ne pripadaju tradicionalnom političkom sistemu. Kao takvi, oni su isti kao 'obični' ljudi i ne pripadaju 'korumpiranim' elitama", rekla je profesorka Univerziteta Lusofona u Lisabonu Klaudija Alvareš koja nije učestvovala u Gardijanovom istraživačkom projektu. Ona je ukazala i na ulogu društvenih mreža u jačanju populizma.

I dok je dramatičan rast udela glasova koji dobijaju populisti u Evropi postao trend, situacija nije svuda ista. Tako je npr. u Belgiji populistička flamanska nacionalistička partija Vlams Belang u padu već deset godina. A populističke partije koje uđu u vladu primorane su da prave kompromise.

Stranka Finaca, koja je 2015. ušla u vladajuću koaliciju nakon što je osvojila 17,5% glasova, podelila se na dve koje imaju podršku od 10 odnosno 1,5%. U Grčkoj je Siriza skliznula na 25 sa 36%, sa koliko je 2015. došla na vlast.

Podrška Danskoj narodnoj partiji, koja podržava manjinsku vladu desnog centra, pala je sa 21% u 2015. na 17%. I popularnost Stranke za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva (UKIP) znatno je smanjena od kako je Britanija glasala na referendumu za izlazak iz EU.

Širom kontinenta, kako se navodi, 1998. je 12,5 miliona Evropljana živelo u zemlji sa barem jednim članom vlade iz redova populista dok je 2018. njihov broj više nego udesetostručen, na 170,2 miliona.

Kada je reč o budućnosti, izbori u maju 2019. obezbediće nove činjenice za utvrđivanje opsega rasta populizma, od Ukrajine do Danske, od Finske do Belgije.

"Na kratak rok populističke partije verovatno će ostati snažne iako bi mogle da budu još jasnije radikalno desne. Takođe će ostati značajne regionalne i nacionalne razlike", rekao je Mude i dodao: "Glavno pitanje je kako će nepopulističke stranke odgovoriti", prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Dojčinović: Ministar Popović izbegava dolazak na sud i objašnjenje detalja u vezi sa svojim firmama

Beograd, 18. decembar 2018. – Tražićemo da se procesi nastave i da se na sudu utvrdi…