Beograd, 26. septembar 2019. – Najčešće prepreke za interkulturalizam u Srbiji treba tražiti u teškom istorijskom nasleđu srpskog društva, ali i u nacionalizmu, zaključci su koji su proistekli iz istraživanja Centra za istraživanje etniciteta koje se bavilo etničkim razlikama u Srbiji.
Kada je reč o nasleđu, istraživanje je pokazalo da su narodi na Balkanu proizašli iz dve paradigme: osmanske i austrougarske, kojima je zajednička osobina autoritarizam.
„Ako se govori o dobrom i lošem nacionalizmu, oba koncepta su doprinela da se razvije sistem i politička kultura u kojoj je različitost nepropustiva, a ne dozvoljava se ni interakcija etničkih zajednica„, navedeno je u saopštenju o okruglom stolu.
Direktor Centra za proučavanje etniciteta Goran Bašić rekao je da je istraživanje potvrdilo početnu pretpostavku da u Srbiji ne postoji politika multikulturalnosti, odnosno da mere koje se sprovode ne odgovaraju multietničkoj prirodi zemlje.
„Srbija se svela na zbir etničkih zajednica koje imaju sve manje i manje prilika za međusobnu komunikaciju„, naveo je on.
Bašić je dodao da je politika prema nacionalnim manjinama formulisana u ekskluzivnom društvu političkih stranaka.
Fahrudin Kladničanin, iz organizacije FORUM 10 iz Novog Pazara u okviru istraživanja analizirao je nastavu na bosanskom jeziku u Sandžaku da li je model nastave interkulturalan ili je deo segregativne politike.
„Tamo gde su Bošnjaci u većini, ni prosvetni radnici ni roditelji ne prepoznaju segregaciju u procesu obrazovanja na bosanskom jeziku. U opštinama u kojima su manjina, prisutan je strah, obrazovanje na bosanskom jeziku vidi se kao opasnost zbog segregativnog potencijala„, rekao je Kladničanin.
U saopštenju se navodi da je tokom sporovođenja istraživanja uočeno je i da na etničke distance u Srbiji utiču i globalne političke promene , tačnije populizam, koji je definisan kao proces koji od blagog nacionalizma, patriotizma, pravi opasan nacionalizam.
Milena Dragićević Šešić, sa Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, navela je da srpskom društvu interkulturalnost treba u praksi, jer je politika usmerena na to da je Srbija zemlja srpskog naroda.
„Pravi interkulturalni dijalog zavisi od nas, od većine. Da li ćemo mi kao većina hteti da uđemo u dijalog zavisi od nas i na takav nas dijalog ništa ne može naterati„, rekla je Šešić.
Istraživanje je pokazalo i da institucionalne prepreke postoje u nekim formulacijama u zakonima, odnosno potvrđuje tezu da je politički sistem većinski, odnosno nije prilagođen multietničkoj zemlji.
Aleksandra Šanjević iz Fondacije za otvoreno društvo navodi da zakonodavstvo ispunjava dosta visoke standarde, ali da je primena odredbi na znatno nižem nivou.
Prema njenim rečima, ovakav sistem je doveo do izolacije i samoizolacije manjinskih i etničkih zajednica.
„Sistem i zakoni ne doprinose prevazilaženju podela, već upućuju nacionalne zajednice da se brinu isključivo o svom statutus„, rekla je Šanjević.
Projekat „Šta su glavne prepreke interkulturalizma u Srbiji“ sproveden je pod pokroviteljstvom Fondacije za otvoreno društvo u Beogradu.
