Beograd, 18. maj 2019. – U Srbiji je u prethodnih deset godina ubijeno više od 320 žena u slučajevima porodičnog ili partnerskog nasilja a u tu statistiku ne ulaze žene koje umru od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja ili čija smrt ne dospe u medije, rečeno je u Beogradu na skupu povodom 18. maja, Dana sećanja na ubijene žene, žrtve nasilja.
Vlada Srbije je 2017. godine 18. maj proglasila za Dan sećanja na ubijene žene, žrtve nasilja.
Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra navela je da godišnje u porodičnom nasilju u Srbiji strada najmanje 30 žena, od kojih je svaka treća nasilje prethodno prijavila, a da su ubice najčešće supruzi i partneri.
Navodeći da je više od 400 dece u Srbiji ostalo bez majki u poslednjih osam godina zbog femicida, ona je upozorila da se deca koja svedoče nasilju, ne tretiraju kao žrtve nasilja i da im se ne pruža adekvatna podrška.
"Nasilje se minimalizuje, ignoriše ili zamagljuje, tumačenjem da je posledica porodične svađe, poremećenog porodičnog odnosa ili verbalnog sukoba. Zaštitnik građana je krajem 2018. godine identifikovao iste propuste kao tokom 2016. godine što je dokaz da nema pomaka u odgovoru institucija u nasilju prema ženama", kazala je Vedrana Lacmanović.
Govoreći o izmenama Krivičnog zakonika koje predviđaju uvođenje kazne doživotnog zatvora za najteža krivična dela poput ubistva dece ili trudnica, advokatica iz Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović ocenila je da izmene zakonika izazivaju strah da će se sudije radije odlučiti za kaznu od 20 godina, nego za doživotnu, kada je u pitanju femicid.
"Ove godine tri od osam počinilaca, koliko je pravosnažno osuđeno, je dobilo kaznu 30 do 40 godina zatvora. Postoji veliki broj slučajeva u kojim žene ne prijavljuju nasilje, a u statistiku ne spada samoubistvo. Žrtva nasilja može biti svaka žena, ali su u većem riziku one koje se nasilnika ne boje i one koje imaju malu decu", kazala je Vanja Macanović.
Ona je dodala da je važno da treća lica koja prijavljuju nasilje treba da naglase da to rade bez saglasnosti žrtve, jer u suprotnom postoji mogućnost da žrtvu dovedu u veću opasnost.
Vesna Nikolić-Ristanović iz Viktimološkog društva kazala je da postoji bojazan da će doživotnoj kazni pre podleći žrtve koje, iz bespomoćnosti, izvrše ubistvo nasilnika na spavanju, nego što će to imati uticaj na nasilnike.
"Femicid je vodeći uzrok prerane smrti zena na globalnom nivou. Najveći rizik za žene je kada reše da napuste nasilnika, tada im je najpotrebnije pružiti podršku i bezbednost. U Srbiji je poslednjih godina zabeležen pad ukupnog broja ubistava, ali broj femicida ne osciluje", rekla je Vesna Nikolić-Ristanović.
Ona je dodala da je Srbija jedna od četiri zemlje, pored Italije, Španije i Velike Britanije, koja ima baze podataka zasnovane na medijskim izveštajima, a koje vode nevladine organizacije.
"Inicijativa Viktimološkog društva Srbije je uvela beleženje podataka o polu i odnosu žrtve i počinioca. Srbija je dobar primer kada je u pitanju beleženje takvih statističkih podataka, ali i dalje postoji problem što ti podaci nisu javno dostupni", kazala je Vesna Nikolić-Ristamović.
