Naslovna Društvo UN: Neophodna promena navika da bi čovečanstvo izbeglo glad

UN: Neophodna promena navika da bi čovečanstvo izbeglo glad

9 minuta za čitanje
0
136
Ujedinjene nacije

Ženeva, 9. avgust 2019. – Najnoviji izveštaj UN ustanovio je da međusobni uticaj klimatskih promena i zemljinog kopna stvara začarani krug.

Promena klime koju je izazvao čovek vodi degradaciji tla, a način kako čovek koristi zemljište ubrzava klimatske promene.

Posledica je da hrana postaje skuplja, ima je sve manje i opada njena hranljiva vrednost.

Taj začarani krug se ubrzava. Pretnja klimatskih promena koje utiču na hranu na stolovima ljudi sve je veća“, izjavila je ekspert za klimu NASA-e Sintija Rozencvajg, koautor izveštaja koji je 8. avgusta predstavljen u Ženevi na sednici međuvladinog Panela o klimatskim promenama (ICCP).

Naučnici ipak kažu da bi promena načina ishrane, proizvodnje hrane i upravljanja šumama mogla da poštedi planetu daleko toplije budućnosti.

Kopnena površina, koja čini svega 30% planete zemlje, zagreva se gotovo dvostruko brže od cele planete. U raspravama o klimatskim promenama, kopno je ipak mnogo ređe bilo tema pošto gasovi sa efektom staklene bašte zarobljavaju toplotu i stvaraju probleme u atmosferi, prenela je agencija Asošiejted pres.

Izveštaj, u čijoj je izradi učestvovalo više od sto naučnika i koji su na sastanku u Ženevi jednoglasno odobrile diplomate iz celog sveta, predstavio je moguće mere za ublažavanje problema i ukazao na dodatne ozbiljne opasnosti.

Način kako koristimo zemlju ujedno je i deo problema i deo rešenja. Održivo upravljaje tlom može da pomogne da se obezbedi ugodnija budućnost“, izjavila je u Ženevi francuski klimatolog Valeri Mason-Delmot.

U izveštaju se navodi da su klimatske promene već ubrzale propadanje zemljišta,  širenje pustinja, topljenje večitog leda i učinile šume ranjivijim na sušu, požare, parazite i biljne bolesti.

To se dogodilo iako je dobar deo planete postao zeleniji zbog veće količine ugljen-dioksida. Pored toga, klimatske promene su uz druge faktore odgovorne i za smanjenje broja životinjskih i biljnih vrsta na svetu.

U izveštaju se upozorava da bi budućnost mogla da bude još dramatičnija.

Projekcije pokazuju da će stabilnost snabdevanja hranom slabiti, uporedo sa porastom snage i učestalosti ekstremnih meteoroloških pojava koje remete lanac ishrane“, piše u izveštaju.

Prema najgorem scenariju, problemi sa prehrambenom sigurnošću će sa porastom sadašnje gloalne temperature za svega nekoliko desetih delova stepena preći iz zone umerenog u zonu visokog rizika. Porast od jednog celzijusovog stepena već će značiti prelazak iz zone visokog, u zonu vrlo visokog rizika.

Naučnici su dugo mislili da je jedna od malobrojnih prednosti više koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi što će ubrzati rast biljaka i učiniti svet zelenijim.

Brojne studije su, međutim, pokazale da viši nivoi ugljen-dioksida smanjuju količinu proteina i hranljivih sastojaka u mnogim usevima, rekla je Sintija Rozencvajg.

Tako je eksperimentalno ustanovljeno da uz visoku koncentraciju ugljenika u vazduhu pšenica sadrži 6 do 13% manje proteina, 4 do 7% manje cinka i 5 do 8% manje gvožđa, pojasnila je Rozencvajg.

Ipak, nove metode ratarstva, kao što su direktna setva brz obrade zemljišta i ciljana upotreba đubriva takođe imaju potencijal u borbi potiv globalnog zagrevanja, pošto bi do 2050. godine mogle da smanje sadašnji nivo emisije karbona za 18%.

I promena načina ishrane, u vidu manje konzumacije crvenog mesa a više voća, povrća i semenki, omogućila bi da svet do sredine veka sadašnju emisiju ugljen-dioksida smanji za još 15%, rekla je Rozencvajg.

Uspešnoj borbi protiv klimatskih promena veoma bi doprinelo i smanjenje količine hrane koja završava kao otpad. Prema izveštaju, od 2010. do 2016. godine, u svetu je 8 do 10% štetnih emisija nastalo prilikom proizvodnje hrane koja je kasnije bačena.

Trenutno, 25 do 30% ukupno proizvedene hrane propadne ili se baci“, a rešavanjem tog problema oslobodili bi se milioni kvadratnih kilometara zemljišta, piše u izveštaju.

Naučnici upozoravaju da će porast globalne temperature za svega 0,5 stepeni, što bi moglo da se dogodi u narednih 10 do 30 godina, rizik nestabilnog lanca ishrane, šumskh požara, topljenja permafrosta i nestašice vode u sušnim područjima učiniti visokim.

Sa globalnim porastom temperature za jedan stepen, što bi moglo da se dogodi za oko 50 godina, taj će rizik postati veoma visok, piše u izveštaju.

Dodaje se i da većina scenarija predviđa da će u tropskim regionima u svetu u drugoj polovini 21 veka vladati do tada nezabeleženi klimatski uslovi.

Poljoprivreda i šumarstvo zajedno stvaraju oko 23% emisije gasa sa efektom staklene bašte, što je nešto manje od motornih vozila svih vrsta. Ako se na to doda i pakovanje i transport namirnica, i potrebni energenti, taj postotak raste na 37%.

Sa druge strane, kopno je i veliki rezervoar za ugljen-dioksid, jer usisava štetne gasove iz atmosfere. Od 2007. do 2016. godine poljoprivreda i šumarstvo su svake godine u vazduh ispuštali 5,7 milijardi tona ugljen-dioksida, ali su iz njega izvlačili 12,3 milijarde tona.

Taj dodatni dar prirode je ograničen. Neće večno trajati. Ako nastavimo da razaramo ekosistem, da menjamo prirodne ekosisteme, sečemo šume i uništavamo tlo, izgubićemo tu prirodnu podršku“, izjavio je Luj Veršo iz Centra za tropsku poljoprivredu u Kolumbiji, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu zagađuju vazduh šest puta više nego što je dozvoljeno

Beograd, 10. decembar 2019. – Kostolac B najveći je zagađivač sumpor dioksidom (SO2)…