Naslovna Vesti Svet UNHCR: Udvostručiti napore kako bi se rešila apatridija koja je uvreda za čovečanstvo u XXI veku

UNHCR: Udvostručiti napore kako bi se rešila apatridija koja je uvreda za čovečanstvo u XXI veku

9 minuta za čitanje
0
56
migranti

Ženeva, 11. novembar 2020. – UNHCR apeluje na države da do 2024. godine okončaju neizvesnost u kojoj se nalaze apatridi, a visoki komesar UN za izbeglice Filipo Grandi navodi da COVID-19 pogoršava patnje miliona apatrida širom sveta.

Obeležavajući šestu godišnjicu kampanje #IBelong koju je pokrenuo UNHCR sa namerom da eliminiše apatridiju do 2024, Grandi je pozvao svetske lidere da uključe i zaštite osobe bez državljanstva, te da učine hrabre i brze poteze da iskorene apatridiju.

Pandemija virusa COVID-19 pokazala je, više nego ikada, potrebu za inkluzijom i neodložnost nalaženja rešenja za apatridiju. Pandemija ne pravi diskriminaciju između državljana i nedržavljana. Nema zemlje, društva ili zajednice u svetu u čijem je interesu da ljudi budu bez državljanstva i da žive na marginama društva“, rekao je Grandi, prenosi UNHCR u saopštenju.

Kako je naveo, potrebno je da se udvostruče napore kako bi se rešila ta “uvreda za čovečanstvo u XXI veku“.

U odsustvu važnih zakonskih prava i često bez pristupa osnovnim uslugama, mnogi apatridi su politički i ekonomski marginalizovani, žrtve diskriminacije i podložni ekploataciji i zlostavljanju, navodi UNHCR.

U mnogim zemljama apatridi, uključujući i izbeglice bez državljanstva, žive u neuslovnim i neadekvatnim sanitarnim uslovima koji mogu povećati rizik od infekcije.

Mada je globalne podatke teško pribaviti obzirom da populacije apatrida retko bivaju izbrojane ili uključene u nacionalne popise stanovništva, 76 zemalja u svetu prijavilo je UNHCR oko 4,2 miliona apatrida.

Pretpostavlja se da je stvaran broj ovih ljudi znatno veći.

Uprkos značajnom napretku koji je ostvaren u oblasti smanjenja broja apatrida u svetu od početka kampanje u novembru 2014, pandemija koronavirusa sada je pogoršala mnoge probleme i nepravde sa kojima se suočavaju osobe bez državljanstva.

Bez državljastva, mnogi apatridi nemaju pristup niti su uključeni u osnovne zdravstvene usluge ili mreže socijalne sigurnosti. Ostavljeni su, krajnje ranjivi, da se suoče sa ovom pandemijom” rekao je Grandi.

Međutim, neke države pokazale su vođstvo uključivanjem apatrida u svoje planove za reagovanje na COVID-19 i obezbedile im pristup testiranju, hrani, odeći i maskama.

Neke vlade su upis u matične knjige rođenih i druge vidove pristupa ličnim dokumentima proglasile obaveznim uslugama, i održale njihov rad uprkos pandemiji čime je sprečen nastanak novih slučajeva apatridije.

UNHCR navodi da je tokom prethodnih godina Srbija ostvarila značajan napredak na polju prevencije i iskorenivanja apatridije kroz zakonske izmene i ujednačavanje prakse postupajućih organa na lokalnom nivou.

Sve je to doprinelo i smanjenju broja osoba u riziku od apatridije kojima nedostaje neki od osnovnih ličnih dokumenata, ali i onih čija činjenica rođenja nikada nije upisana u matične knjige rođenih.

UNHCR trenutno finansira treće istraživanje koje bi trebalo da ponudi precizniji uvid u broj osoba u riziku od apatridije u Srbiji, kao i da istraži kako se postojeći propisi sprovode u praksi i koji su razlozi pojave novih slučajeva lica u riziku od apatridije.

Kako bi se borio protiv ove negativne pojave, naročito onda kada ona pogađa novorođenu decu, UNHCR u Srbiji je 2019. godine potpisao novi Sporazum o razumevanju sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Zaštitnikom građana.

Kroz saradnju koja je u prošlosti dala odlične rezultate i bila primer dobre prakse, UNHCR zajedno sa vlastima u Srbiji, nezavisnim državnim organom, kao i svojim partnerima iz civilnog društva nastavlja sa aktivnostima koje promoviše #IBelong kampanja.

Apatridija je problem koji je lako rešiti i sprečiti – pitanje političke volje da se promene status i život jednog čoveka – a posledice nedelovanja, posebno u jeku pandemije, mogu biti opasne po život” rekao je Grandi.

Da bismo zaštitili i sačuvali živote, apelujemo na vlade da eliminišu apatridiju i osiguraju da niko ne bude izostavljen.”

Od početka kampanje #IBelong približno 350.000 apatrida steklo je državljanstvo u različitim krajevima sveta – Kirgistanu, Keniji Tadžikistanu, Tajlandu, Rusiji, Švedskoj, Vijetnamu, Uzbekistanu i na Filipinima.

Za to vreme 25 država pristupilo je dvema konvencijama UN-a o osobama bez državljanstva, čime se broj potpisnica Konvencije o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine popeo na 94 države, a potpisnica Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. godine na 75 država.

Takođe, 16 država je uspostavilo ili unapredilo postupku utvrđivanja statusa apatrida da bi identifikovalo osobe bez državljanstva na svojoj teritoriji, a neke su ponudile i olakšice u postupku sticanja državljanstva.

Osam država dopunilo je svoje zakone o državljanstvu da bi omogućilo upis u državljanstvo deci rođenoj na njihovoj teritoriji a koja bi inače ostala bez državljanstva.

Dve države izmenile su svoje zakone o državljanstvu i omogućile majkama da prenesu državljanstvo na svoju decu jednako kao i očevi.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Svet
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Evropska komisija predstavila Akcioni plan za promociju rodne ravnopravnosti i osnaživanje žena

Brisel, 25. novembar 2020. – Evropska komisija je predstavila Akcioni plan za promoc…