Naslovna Civilno društvo Uočljiv trend sužavanja prostora za delovanje organizacija civilnog društva u Srbiji

Uočljiv trend sužavanja prostora za delovanje organizacija civilnog društva u Srbiji

6 minuta za čitanje
0
175
Građanske inicijative

Beograd, 14. jun 2019. – U Srbiji je uočljiv trend sužavanja prostora za delovanje organizacija civilnog društva, pre svega kroz ugrožavanje prava na slobodu udruživanja, okupljanja i izražavanja, kazala je programska direktorka Građanskih inicijativa Bojana Selaković tokom skupa “Šta je potrebno civilnom društvu“.

Na događaju je predstavljen izveštaj o o potrebama organizacija civilnog društva u Srbiji.

Na skupu “Šta je potrebno civilnom društvu“, održanom u Kući ljudskih prava i demokratije, Selaković je ukazala i na konkretne primere sve veće razlike između institucionalnog okvira, koji pruža određene zakonske garancije za slobodno delovanje organizacija civilnog društva, i prakse u kojoj se često obesmišljavaju ili poništavaju već stečena prava.

Obrazlažući primere ugrožavanja te tri slobode koje predstavljaju osnov za delovanje civilnog društva, Bojana Selaković je rekla da su sve učestaliji primeri pretnji i fizičkih napada, ne samo na aktiviste u borbi za ljudska prava prava, već i na pojedince koji su angažovani u građanskim pokretima i drugim inicijativama koji su kritički nastrojeni prema vlastima.

Kada je reč o slobodi udruživanja, ona je navela primer Centra za pravosudna istraživanja i sudije Aleksandra Trešnjeva koji je zbog članstva u toj organizaciji degradiran i i povučen sa nekih važnih slučajeva.

Kao novinu, Selaković je istakla primer humanitarnih organizacija  “Podrži život” i NURDOR koje su se, posle kritičkih opaski na račun vlasti Sergeja Trifunovića ili kritike posete predsednika države Aleksandra Vučića Institutu za majku i dete, našle na udaru vlasti i bili meta negativnih medijskih kampanja.

Programska direktorka Građanskih inicijativa je i kao primer ugrožavanja slobode okupljanja ukazala na slučaj manifestacije “Mirdita, dobar dan“.

Pokušavajući da onemoguće održavanje ove manifestacije, pojedine ekstremne grupe su intenzivirale svoke aktivnosti, a država nije preduzimala efikasne akcije da se one u tome spreče. Na taj način se krše prava na izražavanje i okupljanje organizatora manifestacija“, rekla je ona i navela da je izostala i rekacija države u slučaju građana okupljenih oko pokreta “Odbranimo reke Stare planine” kojima se često onemogućava da slobodno izražavaju svoje stavove kroz održavanje protestnih aktivnosti.

Kao primer zloupotrebe slobode udruživanja, Selaković je navela primer novosnovane organizacije “Nacionalna avangarda” koja je održala skup u hotelu Hilton uz prisustvo najviših predstavnika vlasti i BIA. Tom prilikom je jedan deo organizacija civilnog društva optužen da, između ostalog, “podriva državni poredak“.

Sloboda izražavanja, kako je kazala Selaković, u poslednjih nekoliko godina, po svim izveštajima relevantnih domaćih i stranih organizacija, predstavlja jedno od najugroženijih ljudskih prava u Srbiji čime se umnogome sužava prostor za delovanje građana kroz organizacije civilnog društva.

Bojana Selaković je zaključila da je uočljiv trend ugrožavanja osnovnih pretpostavki za delovanje organizacija civilnog društva i da se na taj način obesmišljava i saradnja sa državom koja je nophodna za osiguranje javnog interesa.

Na skupu “Šta je potrebno civilnom društvu“, održana je i promocija Kataloga usluga Resurs centra za organizacije civilnog društva koji realizuje aktivnosti u okvriz projekta finansiranog od strane Evropske unije.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Civilno društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Projekcija plesnog videa “Pogled” i razgovor o socijalnoj funkciji umetnosti na festivalu KONDENZ

Beograd, 21. oktobar 2019. – Na ovogodišnjem izdanju Festivala savremenog plesa i performa…