Naslovna Društvo Životna sredina Usvojen globalni sporazum o klimatskim promenama

Usvojen globalni sporazum o klimatskim promenama

8 minuta za čitanje
0
402

Predstavnici 195 zemalja usvojili su 12. decembra u Parizu prvi globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena koji bi trebalo da omogući da se zagrevanje planete uspori.

Sporazumom je postavljen cilj da se rast temperature do kraja veka zadrži ispod 2 stepena Celzijusa s tim da se ulože napori da se zagrevanje ograniči na 1,5 stepeni u odnosu na period pre industrijalizacije. To će se postići tako što će zemlje raditi na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali sporazum ne predviđa kazne za zemlje koje ne ispune svoja obećanja data na tom planu.

Sporazum je postignut na konferenciji UN o klimatskim promenama u Pariyu koja je počela 30. novembra i trebalo je da se završi 11. decembra ali su učesnici zatražili još jedan dan kako bi usaglasili detalje sporazuma.

“Gledam po sali, vidim da je reakcija pozitivna, nema primedbi. Sporazum o klimi je usvojen”, izjavio je 12. decembra domaćin skupa, šef francuske diplomatije Loran Fabijus. Na to se salom prolomio aplauz i čule ovacije, a neki delegati su počeli da se grle i plaču.

“Istorija će pamtiti ovaj dan”, rekao je generalni sekretar UN Ban Ki Mun i istakao da postignuti sporazum predstavlja “ogroman uspeh za planetu i ljude”.

Da bi sporazum stupio na snagu mora da ga ratifikuje najmanje 55 zemalja čiji je udeo u emisijama gasova sa efektom staklene bašte u svetu 55%.

Cilj sporazuma je da se globalno zagrevanje ograniči na ispod dva stepena, odnosno do 1,5 stepeni Cejzijusa do kraja veka, kako su zatražile zemlje koje su najviše pogođene klimatskim promenama.

Da bi se usporilo globalno zagrevanje u željenoj meri, zemlje su obećale da će početi da „što pre“ smanjuju emisije sa efektom staklene bašte. Dugoročno gledano, sporazumom je predviđeno i da se ulože napori da se između 2100. i 2500. emisije nastale usled ljudskog delovanja svedu na nivo koji drveće, tlo i okeani mogu da prirodno apsorbuju.

Do sada je 187 zemalja – praktično sve koje emituju gasova, dostavilo UN svoje ciljeve za smanjenje emisija do 2025. ili 2030. To međutim neće biti dovoljno da se uspori rast temperature u željenoj meri jer analize pokazuju da će ti napori omogućiti da se rast temperature ograniči tri stepena.

Zbog toga se zemlje pozivaju da revidiraju svoje ciljeve u naredne četiri godine. Time se od njih ne traži da postave ambicioznije ciljeve ali im se ostavlja prostor da to učine u očekivanju da će korišćenje obnovljivih izvora energije postati pristupačnije.

Sporazumom je predviđeno i da zemlje na svakih pet godina, počev od 2025. godine, revidiraju svoje ciljeve odnosno mogućnosti za smanjenje emisija.

Dokument ne predviđa kazne za zemlje koje ne ispune svoje ciljeve, ali sadrži pravila o transparentnosti koja treba da podstaknu zemlje da ostvare svoja obećanja. Sporazumom je predviđeno da zemlje podnose izveštaje o emisijama i naporima da ih smanje.

Predviđeno je i da razvijene zemlje nastave da obezbeđuju finansijsku podršku siromašnim zemljama i zemljama koje su već izložene posledicama klimatskih promena, dok se druge zemlje ohrabruju da se uključe u te napore na dobrovoljnoj osnovi. To otvara mogućnost i da zemlje, poput Kine, čije se privrede koje se ubrzano razvijaju, uključe u te napore.

U sporazumu se ne pominje tačan iznos pomći ali su bogate zemlje ranije obećale da će do 2020. obezbediti 100 milijardi dolara za pomoć siromašnim zemalja.

Malim ostrvskim zemeljama koje su najviše izložene klimatskim promenama u vidu porasta nivoa mora, izašlo se donekle u susret, pošto se u sporazumu ukazuje na „gubitke i troškove“ koje mogu očekivati od katastrofa izazvanih klimatskim promenama a na koje ne mogu više da se prilagode.

Fusnotom se međutim precizira da to ne podrazumeva niti daje osnovu za bilo kakvo pozivanje na odgovornost i naknadu, što je bio ključan zahtev SAD.

Sporazum bi trebalo povoljno da utiče na prelazak svetske privrede na druge izvore energije umesto fosilnih goriva, posebno imajući u vidu dugoročni cilj.

Stručnjaci ukazuju da bi smanjivanje emisija na nivo koji može da se apsorbuje u prirodi značilo da će svet u narednih pola veka prestati da emituje gasova koji uglavnom potiču od sagorevanja nafte, uglja i gasa. Dostizanje takvog cilja podrazumevalo bi potpunu promenu energetskog sektora i mnogi aktivisti strahuju da zemlje i pored datih obećanja nisu spremne da sprovedu tako korenitu i skupu promenu.

Sporazum  iz Pariya je prvi globalni sporazum za borbu protiv klimatskih promenama. Prethodni sličan dokument, Protokol iz Kjota iz 1997, obavezivao je razvijene zemlje na smanjenje emisija. U pariskom sporazumu, razvijene zemlje se pozivaju da ulažu dodatne napore u smanjenju emisije štetnih gasova.

Izvor: AFP

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Životna sredina
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Nema nikakve pravilnosti u planiranju, izradi i odobravanju Programa kontrole kvaliteta vazduha

Beograd, 16. septembar 2019. – Analize kvaliteta vazduha u Srbiji, koje sprovode lok…