Naslovna Kultura Velikim krađama na tenderima u EU milijarde evra završe u poreskim rajevima

Velikim krađama na tenderima u EU milijarde evra završe u poreskim rajevima

7 minuta za čitanje
0
92
pranje novca

Brisel, 30. jul 2019. – Iako su Evropsku komisiju Žan-Kloda Junkera pogodili skandali Luksliks i Panamski dokumenti, to nije donelo nikakvo dobro rešenje za problem pranja novca.

U poslednjih desetak godina 56 milijardi evra sa javnih tendera širom Evrope otišlo je u poreske rajeve i zbog toga niko ništa nije preduzeo, upozorava u autorskom tekstu za EUObzerver šef Poljskog ekonomskog instituta Pjotr Arak.

Kompanije čija su sedišta u poreskim rajevima dobiju 5% vrednosti javnih tendera u članicama EU, pokazalo je istraživanje koje su zajedno uradili konsultantska kompanija Datlab i istraživači sa Univerziteta Kembridž.

Oni su utvrdili da je oko 10.000 isporučilaca vladama širom EU u suvlasništvu zemalja poput Bermuda ili Kajmanskih ostrva. Te zemlje zvanično su na crnim ili sivim EU listama poreskih rajeva.

Takođe veliki deo tih kompanija ima sedišta u veoma konkurentnim po poreskoj politici Švajcarskoj i Lihtenštajnu.

Takve kompanije dobile su javne tendere vredne oko 56 milijardi evra u poslednjih 12 godina i gotovo su udvostručile svoj udeo na tržištu za deset godina.

Velika Britanija, Španija, Poljska, Estonija, Portugalija i Holandija zemlje su sa najvećim udelom isporučilaca iz poreskh rajeva.

Razlike među zemljama su velike. U proseku 5,5% vrednosti vladinih porudžbina dobiju kompanije iz poreskih rajeva. U Poljskoj na svakih milion evra vrednosti javne nabavke kompanije iz poreskih rajeva dobiju 62.000 evra (6,2%).

Još veći procenat se beleži u Češkoj (6,8%), Španiji (7,3%), Portugaliji (7,6%) i Britaniji (13,4%).

Gledano prema ukupnom broju tendera koji dobiju kompanije iz poreskih rajeva, situacija u centralnoj i istočnoj Evropi je još gora. Taj prosek je na nivou EU 4,7%, u Poljskoj 9 a u Litvaniji gotovo 11%.

Učešće kompanija iz poreskih rajeva na tenderima ne mora nužno da bude loše, navodi u autorskom tekstu prvi čovek tink-tenka iz Varšave.

Međutim, dodeljivanjem tendera npr. iz Španije kompaniji sa sedištem na Kajmanskim ostrvima stvaraju se dva rizika.

Prvo, Španija može da izgubi novac zbog izbegavanja poreza jer se profiti izmeštaju na Kajmanska ostrva umesto da se pravilno oporezuju u zemlji u kojoj su napravljeni.

Drugo, zbog namerne netransparentnosti osnivanja kompanija u poreskim rajevima, pri dodeli ugovora o javnim nabavkama može da postoji sukob interesa.

Arak navodi primer iz Češke gde je ministar infrastrukture dodelio tender građevinskoj kompaniji s kojom je imao tajne finansijske veze. Kako je istakao, niko ne želi da se to desi sa novcem poreskih obveznika.

Jedan od primarnih metoda rada poreskih rajeva je prebacivanje profita. Zbog toga se multinacionalne kompanije registruju u poreskim jurisdikcijama sa malim porezima na dobit i zatim tu knjiže svoje profite umesto u zemlji u kojoj zapravo prodaju robu ili usluge.

To rade kompanije poput Gugla i Fejsbuka kako bi smanjile globalni porez na dobit.

Jedno od mogućih rešenja problema je unilateralni porez na prihode multinacionalnih kompanija, uzimajući u obzir lokalne troškove, investicije i izvoz.

Druga mogućnost je da se zahteva puna transparentnost pogodnosti poreskih rajeva. Vlade EU, smatra Arak, mogu da izvrše snažan pritisak na mnoge poreske rajeve da se povinuju pravilima.

Brojni poreski rajevi, poput Kajmanskih ostrva i Bermuda, britanske su prekomorske teritorije i to vladi u Londonu daje značajan uticaj.

Evropska komisija hvalila se da je od početka mandata eliminisala 123 trgovinske barijere i time omogućila povećanje izvoza u 2018. za više od šest milijardi evra.

S druge strane, Evropa i dalje gubi stotine milijardi evra zbog neefikasne primene međunarodnih poreskih sporazuma.

Javne nabavke su idealno mesto odakle vlade mogu da počnu borbu protiv zloupotrebe poreskih rajeva. One ne samo da imaju dodatnu motivaciju u vidu opasnosti od sukoba interesa, već i kao kupac imaju veliku moć.

Možda će se nova Komisija sa Ursulom fon der Lajen na čelu više angažovati.

Naime, vlade ili nisu svesne da mogu da zabrane kompanijama registrovanim u poreskim rajevima da učestvuju na tenderima ili “zatvaraju oči” pred tom praksom.

Možemo da ograničimo konkurenciju onih koji daju poreske olakšice i to je dobar prvi korak u pravoj borbi protiv poreskih rajeva i pranja novca“, zaključio je u autorskom tekstu Arak, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Kultura
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Film o čoveku koji je istrajno verovao u moć umetnosti

Beograd, 15. oktobar 2019. – Projekcija slovenačkog dokumentarnog filma „Kustoska soba – I…