Naslovna Politika Venecijanska komisija Saveta Evrope usvojila je set smernica za zaštitu institucije Ombudsmana

Venecijanska komisija Saveta Evrope usvojila je set smernica za zaštitu institucije Ombudsmana

10 min read
0
163
Savet Evrope

Venecija, 10. april 2019. – Venecijanska komisija Saveta Evrope usvojila je set smernica za zaštitu institucije Ombudsmana.

Komisija je saopštila da je potez usledio zbog opasnosti sa kojima se poslednjih godina suočila ustanova Zaštitnika građana, koja je presudna za funkcionisanje demokratije.

Institucija Ombudsmana sada poseduje jedinstven tekst u kojem je nabrojano 25 pravnih načela ključnih za njeno osnivanje i funkcionisanje, navodi se u saopštenju.

Venecijanska komisija podvukla je da je Zaštitnik građana značajan za demokratiju, da su usluge te institucije besplatne i zato dostupne i pojedincima koji sebi ne mogu da priušte da svoje primedbe ostvaruju sudskim putem.

Ombudsman može nezavisno da preduzme korake u slučaju administrativnih zloupotreba i kršenja ljudskih prava i na taj način igra ključnu ulogu u odnosu na vlade i parlamente, koji su dužni da prihvate kritiku.

Kao spona između vlasti i građana institucija Ombudsman je ponekad prvo ili poslednje sredstvo za ispravljanje neke nepravde, navela je Venecijanska komisija.

Venecijanska komisija je savetodavno telo Saveta Evrope koje čine nezavisni pravni stručnjaci za ustavna pitanja – demokratiju, ljudska prava i vladavinu prava.

Usvojeni Venecijanski principi zaštite i promocije institucije Ombudsmana delom su sačinjeni od različitih modela koji postoje u svetu, i sežu od izbora ili razrešenja Ombudsmana, pa do finansijskih i materijalnih garancija neophodnih za pravilno funkcionisanje i nezavisnost te institucije.

Cilj principa usvojenih 19. marta je da konsolidujuju i osnaže ustanovu Ombusmana, koja ima ključnu ulogu u jačanju demokratije i vladavine prava, u dobrom vršenju vlasti i zaštiti i promociji osnovnih prava i sloboda, navodi se u saopštenju.

U smernicama se, između ostalog, navodi da bi, iako u zemljama članicama Saveta Evrope ne postoji standardizovan model, države trebalo da podržavaju i štite instituciju Ombudsmana i da se uzdržavaju bilo kakvih poteza koji podrivaju njenu nezavisnost.

Preporučuje se da ustanova Zaštitnika građana bude utemeljena na čvrstima pravnim osnovama, i da bi bilo poželjno da to bude na nivou ustava države, dok bi karakteristike i funkcije te ustanove mogle da budu dalje razrađene zakonom.

U principima se, između ostalog, navodi da bi Ombudsman  trebalo da bude izabran i imenovan u postupku koji bi u najvećoj mogućoj meri osnažio njegov autoritet, nepristrasnost, nezavisnost i legitimitet institucije.

Zato se preporučuje da u izbor Zaštitnika građana bude uključena javnost i da taj postupak bude transparentan, vođen kvalitetom, objektivan i zakonit, a da Ombudsman izglasava parlament i to primerenom kvalifikovanom većinom.

Principi predviđaju da kriterijumi za imenovanje za Ombudsmana budu dovoljno široki da omoguće širok spektar kandidata, koji treba da budu iskusni, posebno u oblasti ljudskih prava i sloboda, da se tokom mandata uzdrže od aktivnosti nespojivih sa funkcijom i da se drže etičkog koda ponašanja.

Razrešenje Ombudsmana sa dužnosti treba da bude moguće samo u skladu sa spiskom jasnih i razumnih razloga previđenih zakonom, koji moraju biti restriktivno tumačeni. Bilo bi, kako se navodi, poželjno da za razrešenje Ombudsmana bude potrebna ista, ili još kvalifikovanija parlamentarna većina od one potrebne za njegov izbor.

Ističe se da bi Ombudsman trebalo da bude nadležan za sve nivoe javne uprave i za sve javne interese i usluge koje građanima pružaju država, lokalne samouprave, državne organizacije ili privatni entiteti. Izuzet su sudovi, gde Ombudsman samo ima pravo da ukazuje na efikasnost i funkcionisanje postupka.

U načelima se navodi i da Ombudsman neće primati, niti slediti bilo kakva uputstva vlasti, a da će sve fizičke ili pravne osobe, uključujući i nevladine organizacije, imati pravo da mu se nesmetano i besplatno obrate sa svojim žalbama.

U svom radu, kako se navodi, Ombudsman će imati neometano pravo pristupa svim relevantnim dokumentima, datotekama i materijalima, uključujući i one koji bi inače bili zakonom izuzeti ili poverljivi. To uključuje i pravo na neometan pristup objektima, ustanovama i osobama, uključujući i osobe lišene slobode.

Ombudsman može da traži i usmeno ili pismeno objašnjenje funkcionera i zvaničnika, a posebnu pažnju i zaštitu treba da pridaje uzbunjivačima iz javnog sektora. Pravo Ombudsmana je i da upućuje individualne preporuke telima ili ustanovama, kao da zaheva da u razumnom vremenu postupe po tim preporukama, navodi se u principima Vencijanske komisije.

Zaštitnik građana treba da ima pravo i da, u vezi sa kršenjem osnovnih prava i sloboda, parlamentu i izvršnoj vlasti predlaže izmenu postojećih ili usvajanje novih zakona, kao i da, u svetlu svojih istraga, zahteva preispitivanje ustavnosti zakona ili opštih akata.

U smernicama se navodi i da bi institucija Ombudsmana trebalo redovno da informiše parlament o svojim aktivnostima, da bude kadrovski i finansijski osigurana za obavljanje posla, i da bi zaštitnik građana i njegovi saradnici trebalo da uživaju određenu vrstu imuniteta.

U saopštenju Venecijanske komisije navodi se da su principi o radu Ombudsmana plod širokih konsultacija sa velikim međunarodnim institucijama, a da je aktivnu ulogu igrao Upravni komitet za ljudska prava (CDDH) Saveta Evrope.

Među organizacijama uključenim u izradu teksta bili su i Međunarodni institut Ombudsmana, koji okuplja zaštitnike građana iz više od 100 zemalja, i kancelarija Visokog komesara UN za ljudska prava (UNHCR), prenosi Euractiv.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Građanski front osuđuje saslušavanje i medijsku hajku protiv Jove Bakića

Beograd, 15. jun 2019. – Građanski front osudio je policijsko saslušavanje sociologa…