Naslovna Vesti Svet Više od 200.000 izbegle dece bez pratnje roditelja traži azil u Evropi

Više od 200.000 izbegle dece bez pratnje roditelja traži azil u Evropi

8 minuta za čitanje
0
97
UNHCR

London, 10. septembar 2020. – U Evropi je u proteklih pet godina, bežeći od sukoba, progona i nasilja, azil zatražilo oko 210.000 dece izbeglica i migranata bez roditejske pratnje.

Broj dece koja su utočište našla na starom kontinentu sigurno je i daleko veći, jer su mnoga primorana da žive u senci, rizikujući eksploataciju i zlostavljanje.

U izveštaju humanitarne organizacije Spasimo decu (Save the Children) “Zaštita izvan domašaja: Prava dece izbeglica i migranata u Evropi“, upozorava se da se mnoga deca migranti, koja su stigla do evropskih zemalja, i dalje bore da dobiju izbeglički status.

U istom periodu (od pet godina) više od 700 dece, među kojima i beba, izgubilo je život u pokušaju da se domognu obala Evrope, na opasnim plovidbama preko mora“, navela je organizacija Spasimo decu u izveštaju, koji je objavljen na petu godišnjicu smrti trogodišnjeg dečaka Alana Kurdi nedaleko od obale Turske. Fotografije poginulog dečaka postale su simbol stradanja dece u migrantskoj krizi.

U izveštaju se upozorava da su odluke koje su evropske zemlje donele u poslednjih pet godina, u cilju upravljanja izbegličkom krizom “samo otežale kretanje izbeglica, dece i odraslih, i učinile ga opasnijim“, i da je jedan od “najdrastičnijih primera ugrožavanja dečijih prava” situacija u kojoj se nalaze deca izbeglice i migranti u Grčkoj.

U prethodnih godinu dana, na grčkim ostrvima svakodnevno boravi oko 10.000 dece, od čega je 60% mlađe od 12 godina. Iako su uloženi određeni napori za njihovo preseljenje dece iz Grčke, hiljade ih i dalje ostaje napušteno zbog nespremnosti nekih evropskih zemalja da prihvate i zbrinu decu koja su među najugroženijim na svetu“, izjavila je direktorka evropskog ogranka organizacije Spasimo decu Anita Bej Bundegard, dodajući: “Deca i dalje umiru na pragu EU, a evropski lideri okreću glavu“.

Spasimo decu navodi da deca izbeglice i migranti u najvećem broju dolaze iz Avganistana iz Sirije.

U Siriji, sukob ulazi u desetu godinu, i polovina od osam miliona dece u toj zemlji ne zna ni za šta drugo osim rata. Konflikt u Avganistanu – odakle potiče većina dece bez pratnje u Evropi – već godinama je među najsmrtonosnijim sukobima po decu, koja čine gotovo trećinu svih žrtava u toj zemlji“, navodi se u izveštaju.

Humanitarna organizacija ukazuje i da su u mnogim evropskim zemljama, osim zatvaranja granica za migrante, olakšane i procedure za pritvaranje dece i ujedno otežano ili gotovo onemogućeno njihovo spajanje sa roditeljima.

Ahmed, petnaestogodišnji dečak koji je pobegao iz Sirije i sada se nalazi u Beogradu, rekao je: Kada pokušamo da pređemo granicu dobijemo teške batine. Često su jako grubi. Mislim da žele da nas zastraše da ne bi ponovo pokušali. Svoju porodicu nisam video jako dugo, a otišao sam zato što za mene u Siriji, Libanu ili Turskoj više ničega nije bilo“, piše u izveštaju.

Deca, bilo da putuju sama ili sa porodicom, imaju jedinstvene potrebe i mora im se pružiti sigurnost. Pa ipak, EU je odogovorila sve restriktivnijim i opasnijim merama“,  konstatuje Spasimo decu.

Samo u Grčkoj, u martu ove godine u pritvoru je bilo 331 dete. Prema svedočenjima dece i humanitarnih radnika, mnoga deca imaju simptome traume i depresije, kao što su noćne more, ali ima i ozbiljnijih slučajeva samopovređivanja, kao posledice iskustava u zemljama porekla i mukotrpnog putovanja, stalne nesigurnosti zbog statusa i straha od deportacije“, navodi se u izveštaju.

Na osnovu podataka koje su prikupile organizacije poput evropske statističke službe Eurostat, Komesara UN za izbeglice (UNHCR) i Međunarodne organizacije za migracije (IOM), organizacija Spasimo decu je utvrdila da većina od oko 200.000 dece bez pratnje starijih potiče iz Avganistana, Sirije i Eritreje, a nalaze se u Nemačkoj, Grčkoj, Italiji i Švedskoj.

Od oko 35.000 tražilaca azila u poslednjih pet godina koji su preseljeni iz Grčke i Italije, samo 834 su bila deca bez pratnje, a broj dolazaka u Grčku preko mora se sa 2018. na 2019. godinu gotovo udvostručio, odnosno porastao sa 32.000 na 60.000 ljudi.

Iako je došlo do određenih pomaka, oni su ostali u senci oštrih graničnih politika i mera za sprečavanje ranjive dece da uopšte uđu u Evropu. Nove migracione politike ne bi trebalo da nastaju po cenu dečijih života“, navodi u izveštaju Spasimo decu.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Svet
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Evropska komisija pokrenula postupak protiv Kipra i Malte zbog šeme “zlatnog pasoša”

Brisel, 20. oktobar 2020. – Evropska komisija pokrenula je postupke protiv Kipra i Malte z…