Naslovna Politika Evropska unija Srbija i Evropska unija Vlada Srbije ograničava pristup dokumentima i informacijama u procesu pristupanja EU

Vlada Srbije ograničava pristup dokumentima i informacijama u procesu pristupanja EU

8 minuta za čitanje
0
421

Beograd, 28. mart 2017. – Vlada Srbije u protekle dve godine nastoji da ograniči pristup dokumentima i informacijama u procesu pristupanja EU i na nezakonit način uređuje pristup informacijama od javnog značaja, rekli su  predstavnici Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

To se, kako su naveli, čini putem podzakonskih akata, iako se oblast pristupa informacijama od javnog značaja može urediti samo zakonom, preneo je Euractiv.

Te tvrdnje je u raspravi o pristupu informacijama u evropskim integracijama kao tendenciozne odbacio savetnik ministarke bez portfelja zadužene za evropske integracije Jugoslav Milačić.

Izvršni direktor BCBP Predrag Petrović rekao je u raspravi da je Vlada Srbije zvanično opredeljena za dijalog sa civilnim društvom u procesu pristupanja u EU, ali da je od 2015. godine počela da "na haotičan i nezakonit način" ograničava pristup dokumentima i informacijama.

On je rekao da Vlada to čini usvajanjem podzakonskih akata, poput zaključaka, uputstava i uredaba, pod izgovorom da je to zahtev EU, i da na taj način uređuje materiju u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja.

"Zabrinuti smo što se taj trend nastavlja i u 2017. godini ne samo donošenjem podzakonskih akata već i pokušajem donošenja podzakonske regulative šireg opsega", rekao je on i naveo predlog uredbe o naučnim i drugim istraživanjima u oblasti odbrane.

Prema njegovim rečima, ta regulativa je široko postavljena i mogla bi obuhvati vrlo različita istraživanja, uključujući istraživanja javnog mnjenja.

Milačić je rekao da se ne slaže da tvrdnjom da su stvari počele da se pogoršavaju od 2015. godine i dodao da Srbija ima jedinstven model saradnje sa civilnim društvom u oblasti integracija u regionu, kao i da je Vlada usvojila smernice za saradnju sa organizacijama civilnog društva.

On je dodao da Vlada sarađuje sa Nacionalnim konventom o EU u okviru koga se razmatraju važna dokumenta poput akcionih planova za poglavlja 23 – pravosuđe i osvnona prava, i 24 – pravda, sloboda i bezbednost.

U raspravi je kao sporna izdvojena Uredba o kancelarijskom poslovanju, koja je doneta 2016. i izmenjena posle intervencije Poverenika za informacija od javngo značaja, a kojom se oznakom "restriktivno" privremeno ograničava pristup informacijama u vezi sa pregovaračkim pozicijama do njihovog usvajanja.

Istraživačica BCBP Sofija Mandić je rekla da je Vlada Srbije usvojila u januaru i februaru zaključke u vezi sa tom uredbom kojom se ostavlja mogućnost korišćenja oznake "restriktivno" za povezane akte i do zatvaranja poglavlja, kao i da se navodi da nisu dostupni javnosti.

Milačič je rekao da se Uredba odnosi na internu distribuciju akata a ne na ostvarivanje prava na pristup informacijama i da je reč o privremenom ograničenju i to isključivo do usvajanja pregovaračke pozicije.

On je rekao da su zaključci doneti početkom godine samo deo redovne procedura usklađivanja sa Uredbom o kancelarijskom poslovanju, a da povezana dokumenta za poglavlja 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe, bezbednost, policijsku saradnju i drugo, možda od ranije nose oznaku tajnosti.

Milačić je rekao i da se ne može očekivati da pristup informacijama bude "samoposluga", kao i da postoji različit stepen razumevanja organa vlasti u vezi sa pristupom informacijama.

Sofija Mandić je rekla da se dešavalo da im se usmeno kaže da je nešto "restriktivno", a službeno da informacija nije u posedu orgna javne vlasti. Dodala je i da je traženo 25 dokumenata iz izveštaja MUP-a ali da nisu dobijeni ili nisu dostupni, a Milačić je rekao da nije nadležan za MUP.

Šefica kabineta Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Slavoljupka Pavlović istakla je da se samo zakonom može uređivati pravo javnosti na obaveštenost i da Vlada Srbije ne može da odbije zahtev zbog oznake "restriktivno".

"Zaključak ili uredba ne mogu da budu jači od zakona i ustava", istakla je ona i dodala da svaka informacija u posedu organa javne vlasti jeste informacija od javnog značaja.

Ona je dodala i da postoji utisak da postoji ozbiljno nerazumevanje Zakona o tajnosti podataka iz 2009. i dodala da ne može neki dokument apriori da bude označen kao tajan već da to mora da se učini na osnovu sadržaja.

"Nema apsolutnih izuzetaka pa čak iako ima oznake tajnosti. Mora da se dokaže da postoji pretežni interes zašto ne može da se objavi u demokratskom društvu", rekla je ona.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Srbija i Evropska unija
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Vladimir Bilčik novi izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju

Brisel, 21. oktobar 2019. – Za novog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju imenovan je…