Naslovna Civilno društvo YUCOM: Građani Kosova žive u potpunoj pravnoj nesigurnosti

YUCOM: Građani Kosova žive u potpunoj pravnoj nesigurnosti

7 minuta za čitanje
0
170
Integracija pravosuđa u pravosudni sistem Kosova u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine

Beograd, 20. jul 2022. – Građani Kosova, a posebno pripadnici srpskih i drugih manjinskih zajednica, žive u potpunoj pravnoj nesigurnosti.

Oni su često u poziciji da moraju da se oslanjanju i na srpski i na kosovski pravosudni sistem, pokazalo je istraživanje Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).

Građani najčešće moraju da se obraćaju i institucijama u Srbiji i institucijama na Kosovu“, rekla je savetnica za pitanja procesa evropskih integracija YUCOM-a Jovana Spremo na predstavljanju izveštaja u Medija centru.

Ona je objasnila da se sporazum o pravosuđu između Beograda i Prištine sprovodi već petu godinu, odnosno da će u oktobru biti pet godina od kada su sudije i tužioci ali i administrativno osoblje počeli da rade u kosovskom pravosudnom sistemu, ali da se o svemu tome jako malo zna u javnosti.

Po njenim rečima, članovi sporazuma koji se odnose na sistematizaciju i organizaciju rada pravosuđa se sprovode, ali problemi postoje pre svega u pristupu sudu i to zbog povezanih problema poput nedostatka primene sporazuma o diplomama, katastru, matičnim knjigama…

Spremo je objasnila da je istraživanje sprovedeno kroz 20 dubinskih intervjua sa predstavnicima pravosuđa, odnosno sudijama, tužiocima, advokatima, notarima i nevladinim organizacijama u Mitrovici, Prištini i Leskovcu.

Dragiša Mijačić, koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) za Poglavlje 35, koje se bavi dijalogom i normalizacijom odnosa Beograda i Prištine, naglasio je da je izveštaj jedini dokument koji se sistematski bavi praćenjem nekog sporazuma između Beograda i Prištine i istakao da su izveštaji tog tipa neophodni i za ostale teme koje se tiču života svih građana.

Ocenio je da postoji veoma malo interesovanje o tome šta se dešava na Kosovu, posebno na implementaciji postojećih sporazuma i da se fokus stavlja na nove sporazume, dok implementacija postojećih “pada u zaborav“.

Naglasio je da ni za jedan sporazum koji je postignut ne postoji radno telo koje prati njegovu implementaciju, kao i da ima veoma malo informacija o samim implemetacijama.

Imamo situaciju da je većina sporazuma ograničena u svom trajanju i to je negde gde se o tome vrlo malo priča u javnosti. Najbolji primer je korišćenje tablica koji je bio ograničen na pet godina plus ostalih pet godina. Mi danas imamo situaciju da kosovska strana više ne želi da primenjuje taj sporazum i onda dolazi do političkih problema, problema u dijalogu, bezbednosnih problema…” kazao je Mijačić.

On je istakao i da srpska strana nema kontrolu nad implemetacijom sporazuma, što je jedan od rezultata briselskog dijaloga.

Sporazum se postigne, donesu se neki poltitički zaključci i obaveze da se on implementira, ali srpska strana nema više nikakav mehanizam kontrole da li će se ti sporazumi implementirati ili ne, zato što veliku većinu implementira kosovska strana“, naveo je Mijačić i naveo primer Zajednice srpskih opština.

Mijačić je ocenio da se nalazimo u situaciji gde se politička tenzija podiže na nivo gde se pominju potencijalna ratna stanja, ali da je problem u implementaciji, tumačenju i praćenju onoga što je potpisano, odnosno što su dve strane uzele kao obavezu.

Problemi u implementaciji su zaista ogromni i oni prave velike izazove građanima u ostvarivanju svojih prava… Nema sistematskog praćenja, a mi bi zaista želeli da vidimo efekte postignutih sporazuma šta oni znače za građane na Kosovu, bez obzira koje su nacionalnosti“, istakao je on.

Prvi sekretar Ambasade Norveške Stefan Almehagen Sandstad istakao je da je primena sporazuma o pravosuđu bitna za sprovođenje Briselskog sporazuma, ali i za evropske integracije Srbije, što je obuhvaćeno kroz poglavlja 23 i 35.

Jasno je svima da normalizacija odnosa između Beograda i Prištine predstavlja jedno od, ako ne i najvažnije pitanje na članstvu Srbije u EU“, kazao je Sandstad.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Civilno društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Beogradski Prajd 2023. biće održan 9. septembra

Beograd, 26. septembar 2022. – Beogradska Parada ponosa zakazana je za drugi vikend …