Naslovna Politika Za Zapadni Balkan je potreban novi pristup koji priznaje ozbiljnost problema

Za Zapadni Balkan je potreban novi pristup koji priznaje ozbiljnost problema

10 minuta za čitanje
0
114
Balkan

Njujork, 15. maj 2019. – Evropa i SAD pokušale su da srede Zapadni Balkan i to nije uspelo – potreban je novi pristup koji priznaje ozbiljnost problema i prihvata da će za njegovo rešavanje biti potrebno mnogo vremena i značajna sredstva.

To su ocenili dvojica bivših američkih diplomata Frenk Vizner (Frank Wisner) i Kameron Manter (Cameron Munter) i stručnjak za jugoistočnu Evropu sa Centralnoevropskog univerziteta Marko Prelec.

U zajedničkom tekstu objavljenom u magazinu Nešenel interest (National Interest) autori su ukazali da nema vremena za gubljenje i pozvali evropsko vođstvo da se, u saradnji sa SAD, ponovno fokusira na Zapadni Balkan.

Vizija Evrope koja je "cela, slobodna i mirna ima jedno nedovršeno ćoše – Zapadni Balkan", navodi se u tekstu i dodaje da "u regionu vlada varljivi mir" i da je u "nevolji koja se lako može proširiti na ostatak Evrope i uticati na interese i sigurnost SAD".

Najteži problemi su, po oceni autora, "odnosi Srbije i njene bivše pokrajine, sada nezavisne republike Kosovo i konflikti unutar Bosne i Hercegovine oko identiteta i opstanka te države".

"Oba problema vuku korene iz rata i oba pokreću suštinska pitanja identiteta i duboko su emocionalna. Ti su problemi poput slomljenih kostiju koje su nabrzinu nameštene i pogrešno zarasle – utiču na sve i nastaviće da stvaraju nevolje – nevolje koje su ponovo dostigle krizne dimenzije", navodi se u tekstu.

"Povrh tih pitanja, ceo region pati i od endemske korupcije, niskih državnih kapaciteta i upravljanja patronatom i klijentelizmom, a ne zakonom", a poslednjih godina porastao je i uticaj Rusije koja, iako je njena sposobnost da igra odlučujuću ulogu ograničena, može biti ometajuća i ne od pomoći, dodaje se.

Autori ocenjuju da su raniji pokušaji da se problemi Zapadnog Balkana reše bili pogrešni ili zbog toga što su ignorisali stvarne probleme ili zbog toga što se pokušavalo previše i prebrzo.

"Mnogo godina su Evropa i SAD podsticale lokalne lidere da se, umesto na najteže probleme, koji su ih doveli u gorak međusobni sukob, preusmere na tehnički i apolitični rad na integraciji s EU i NATO. Nadali su se da će se na taj način inače tvrdokorni sukobi ublažiti i postati rešivi. Sada je jasno da taj pristup neće uspeti", navodi se u tekstu .

Autori ukazuju da je svaki pokušaj da se dođe do "velikog praska", bilo da se radi o preoblikovanju bosanskog ustava ili o premošćavanju razlika između Beograda i Prištine – propao i dodaju da se "problemi ne mogu rešiti preko noći, niti će oni nestati na putu balkanskih zemalja ka EU, već zahtevaju stalnu, strpljivu pažnju dugi niz godina, od mnogih ljudi pod vođstvom lokalnih aktera i uz podršku Evrope i SAD".

"Potraga za rešenjima mora da se nastavi, ali tiho, po mogućstvu daleko od javnosti i bez nerealnih očekivanja brzih pobeda. Spoljni akteri mogu pomoći diplomatijom drugog koloseka, van vidokruga javnosti i naslovnih stranica. Podrazumeva se da za napredak može biti potrebno mnogo vremena i da se postepeni pomaci mogu izgubiti u povremenim zastojima", navodi se u tekstu "Vreme je za novi pristup Zapadnom Balkanu".

"Dok se traga za odgovorima na velika balkanska pitanja i napreduje ka članstvu u EU i NATO, Evropa bi trebalo da pomogne regionu da se ponovno splete i obnovi veze sa svojim širim susedstvom. Tužna je ironija da je danas teže putovati iz jednog dela nekadašnje Jugoslavije u drugi, nego od Varšave do Pariza. Slobodno kretanje ljudi, ideja, novca, robe, usluga i bajtova unutar Balkana i između regiona i Evrope učiniće mnogo na izgradnji poverenja i stvoriti potražnju za dobrom vladom", dodaje se.

Vizner, Manter i Prelec u zajedničkom tekstu ocenjuju da je "integracija u zapadnu političku, ekonomsku i bezbednosnu arhitekturu još uvek vredan, čak i suštinski cilj, ali je još mnogo godina udaljen".

U tekstu se ukazuje da integracija sama po sebi neće rešiti političke probleme regiona.

"NATO i EU mogu prihvatiti samo dobro uređene države u miru sa sobom i sa svojim susedima. Dva preostala balkanska sukoba sprečavaju upravo to: onemogućavaju formiranje stabilnih i dobro vođenih država. Niko ne želi partnera za kojeg je vladavina prava šala i čiji su susedi ogorčeni neprijatelji", dodaje se.

Uz podsećanje na višedecenijski spor Atine i Skoplja oko imena Makedonije, autori navode da je to bio "najlakši od velikih balkanskih problema" a ipak im je za rešenje "trebalo gotovo 30 godina, uz neverovatan trošak".

"Za Bosnu, Kosovo, Srbiju i ostatak regiona nema vremena za gubljenje. Trenutak je zreo da se evropsko vođstvo u saradnji sa SAD ponovno fokusira na Zapadni Balkan i da regionu i njegovim pitanjima posveti pažnju koju zaslužuje… I zato nam nije dovoljno da se oslonimo na postojeće mehanizme za rešavanje tih izazova na Zapadnom Balkanu. Evropski lideri su ti koji treba da se angažuju a SAD moraju biti spremne da podrže te napore", zaključili su Vizner, Manter i Prelec u zajedničkom autorskom tekstu, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Politika
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

ECB: Sve manja mogućnost da dobijete lažnu novčanicu evra

Frankfurt, 22. avgust 2019. – U prvoj polovini 2019. iz opticaja je povučena 251.000…