Naslovna Civilno društvo Zamračenim ekranima protiv medijskog mraka

Zamračenim ekranima protiv medijskog mraka

10 minuta za čitanje
0
902

Beograd, 02. oktobar 2017. – Više 300 medija i nevladinih organizacija učestvovalo je u akciji "Stop medijskom mraku" koju je pokrenula grupa nevladinih organizacija i medijskih udruženja pod nazivom Grupa za slobodu medija.

Akcija je pokrenuta povodom gašenja jednog od najpoznatijih nezavisnih lokalnih medija "Novina vranjskih", koje izlaze u gradu Vranju na jugu Srbije.

U akciji 28. septembra, koja je podrazumevala "zamračivanje" sajtova i ekrana srpskih medija i objavljivanje crnog banera na stranicama listova, učestvovali su tradicionalni mediji koji nisu pod neposrednim uplivom srpskih vlasti, kao i veliki broj portala i sajtova nevladinih organizacija.

Takozvani mejn strim mediji, na čiji rad vlasti imaju veliki uticaj, ignorisali su akciju, pa se ne može govoriti o sveobuhvatnom medijskom protestu.

Uprkos tome, "Stop medijskom mraku" ima ogroman značaj jer je to neosporno do sad najeća akcija sličnog karaktera. I ranije su, povodom različitih oblika pritisaka na medije, nezavisni mediji i medijska udruženja organizovali proteste, ali akcije nisu bile tako masovne.

Snažna reakcija je ovoga puta podstaknuta porastom različitih oblika pritisaka na medije, kao i činjenicom da su "Novine vranjske", koje su bile neposredan povod za akciju, list sa ugledom u celoj zemlji, da su izlazile 23 godine i da su sve vreme bile jedan od simbola borbe za medijske slobode.

Organizatori procenjuju da je o akciji, bilo kroz medije bilo posredstvom interneta i društevnih mreža, upoznato najmanje pola miliona ljudi.

To je svakako manje nego što provladini tabloidi i mejn strim televizije, koje su ignorisali akciju, imaju čitalaca i gledalaca, ali je više nego do sada. Medijska udruženja i asocijacije, kao i nevladine organizacije, nastoje da iskoriste pojačani interes javnosti kako bi ukazali na sve drastičnije kršenje medijskih sloboda.

Za medijska uduženja i asocijacije veoma je bitna i činjenica da je gašenje "Novina vranjskih" izazvalo pojačanju pažnu međunarodne javnosti. Evropska i svetska federacija novinara osudile su pritiske na medije i pozvale vlasti u Srbiji da obustave takvu praksu, a od međunarodnih orgaizacija je zatraženo da prestanu da zatvaraju oči pred onim što se događa sa medijima u Srbiji.

Američki dnevni list Njujork Tajms je na svom sajtu opširno izvestio o akciji protiv medijskog mraka i pritiscima na medije u Srbiji.

U tekstu agencije AP, čiji povod je zatamnjivanje veb stranica medija, čitaocima se objašnjava da je do ovog vida protesta došlo posle gašenja lokalnog nedeljnika “Vranjske novine”, ali da je to tek poslednji u nizu slučajeva zastrašivanja novinara i finansijske presije nad medijima u Srbiji.

Njujork Tajms, koji predsednika Srbije Aleksandra Vučića kvalifikuje kao nekadašnjeg ekstremnog nacionalistu koji se sada prikazuje kao reformista, kaže da on optužuje medije za diskreditaciju srpske vlade.

S druge strane, list ukazuje da zapadni zvaničnici tolerišu Vučićev odnos prema gušenju demokratskih sloboda zato što je kooperativan u održavanju stabilnosti na “nemirnom Balkanu”.

U tekstu AP, koji prenosi Njujork Tajms, citira se i glavni i odgovorni urednik "liberalnog lista" Danas Dragoljub Petrović, koji je rekao da srpska vlada kritičke medije vidi kao neprijatelje. On je rekao da se nada da će sprovedena akcija ukazati EU i drugim međunarodnim zvaničnicima na to šta se zapravo ovde dešava.

"Novine vranjske" ugašene su nakon serije višemesečnih kontrola poreske i drugih inspekcija, kao i zbog praktično potpunog obustavljanja pomoći lokalnih vlasti tom listu koju je dobijao da uređivačku politiku prilagodi njihovim zahtevima.

Lavovski deo novca izdvojenog u lokalnim budžetu za podsticanje javnog interesa dodeljen je novoosnovanim medijima iza kojih, kako navode medijska udruženja, stoje lokalni moćnici. Nije, dakle, reč o formalnoj cenzuri, nego o sistemu različitih oblika pritisaka u kojima neposredno učestvuju organi javne vlasti.

Novinarska udruženja i asocijacije naglašavju da lokalni mediji ne mgu opstati na suženom tržištu bez podrške lokalne zajednice, zbog čega je i uvedeno finansiranje projekata od javnog interesa.

Takvo rešenje se, međutim, masovno zloupotrebljava u većem broju gadova i opština u Srbiji, pa mediji i njihov asocijacije i organizacije traže da se praksa dodele budžetskog novca prevashodno medijima koji su povezani sa lokalnim vlastima što pre obustavi.

Protesti novinara i nevladinih organizacija, sami po sebi, neće doneti brzu promenu prakse, ali su veoma bitni jer snažno kazuju na ozbiljne probleme.

Nije reč samo o merama vlasti koje se tiču poslovanja medija. Već godinama ozbiljan problem medijske scene u Srbiji je gotovo potpuno "proterivanje" javnog dijaloga iz mejn strim medija, u kojma se uglavnom mogu naći stavovi i izjave predstavnika vlasti, dok mišljenja koja bi se od njih razlikovala ili uopšte nema, ili ih ima zanemarljivo malo.

Kritički tonovi su se "prelili" na internet i društvene mreže, a prenose ih i malobrojni tradicionalni mediji na koje vlasti nemaju uticaj. Otuda su oštri napadi predstavnika vlađućeg bloka na različite portale i društvene mreže učestali.

Jedan od ciljeva akcija koje vode medijska udruženja, nezavisni mediji i nevladine organizacije je da se otvori prostor za javni društveni dijalog, čega nema bez slobode javne reči, prenosi Euractiv.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Civilno društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Zelena komuna 22: Otvorene prijave za Građanski savet za čist vazduh u Valjevu

Valjevo, 20, septembar 2021. – Udruženja građana “iRevolucija” „Lokalni odgovor “i „…