Naslovna Društvo Zaštita životne sredine četvrta na listi prioriteta građana Srbije

Zaštita životne sredine četvrta na listi prioriteta građana Srbije

9 minuta za čitanje
0
146
Fondacija Hajnrih Bel

Beograd, 15. decembar 2021. – Građani Srbije su zaštitu životne sredine stavili na četvrto mesto liste najvažnijih oblasti u Srbiji, a 9 od 10 građana zabrinuto je zbog klimatskih promena i uključilo bi se u rešavanje tog problema.

To su rezultati istraživanja javnog mnjenja o ekološkim temama i životnoj sredini koje je predstavila Fondacija “Hajnrih Bel”.

Direktor Fondacije “Hajnrih Bel” Simon Ilse istakao je na konferenciji za medije da je ovo istraživanje sprovedeno u cilju informisanja za buduće reforme i poteze Vlade i lokalnih samouprava.

Videli smo proteste, ali i različite rasprave u medijima o zaštiti reka, kvaliteta vazduha i o drugim temama koje se tiču životne sredine. Ovo je dobar trenutak za merenje mišljenja građana o ovim temama“, rekao je Ilse i dodao da je ovaj period interesantan i zbog otvaranja Klastera 4 u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, čiji deo je poglavlje 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene.

Programski koordinator Fondacije “Hajnrih Bel” Tibor Moldvai predstavio je rezultate istraživanja javnog mnjenja i istakao da je ono rađeno pre ekoloških protesta, pa bi zbog toga “rezultati sada bili nešto drugačiji“.

Građani Srbije su ocenili da su im lično najvažnije oblasti u Srbiji ekonomska situacija, zdravstvo i zaposlenost, a zaštita životne sredine se nalazi na četvrtom mestu.

Na pitanje o najvažnijim ekološkim problemima iz lokalne sredine ispitanika, oni su naglasili da su na nivou Srbije to zdravstvo, saobraćaj, zagađenje, upravljanje otpadom, kanalizacija i odlaganje smeća, dok je u Beogradu prvo mesto zauzelo zagađenje vazduha, vode i tla.

Na temu najvećih problema u sferi životne sredine, sedam od 10 građana Srbije i osam od 10 građana Beograda, izjavilo je da je to kvalitet vazduha.

Nešto više od tri četvrtine građana ocenilo je da ekonomija i ekologija idu zajedno, deset odsto je izjavilo da je važnija ekonomija, a 12 da ekologija treba da ima primat nad ekonomijom.

Kao najveći zagađivači vazduha u Srbiji istaknuti su industrija, saobraćaj i elektrane na ugalj.

Građani Srbije i Beograda su, kao najveći problem pri upravljanju otpadom, izdvojili odsustvo mogućnosti za reciklažu i odsustvo mogućnosti za odvajanje otpada, dok se na trećem mestu izdvojila korupcija.

Na temu klimatskih promena, skoro devet od deset građana izjavilo je da je zabrinuto ovim pitanjem, a najveći percipirani uticaj klimatskih promena odnosi se na poljoprivredu na suše i niske prinose.

U istraživanju je istaknut i zaključak da građani žele da budu uključeni i da zajedno sa vlastima nađu rešenje za klimatske promene, a 91 odsto stanovništva Srbije je izjavilo da bi se u rešavanje ovog problema i lično uključilo.

Govoreći o odgovornosti za poboljšanje stanja životne sredine, u Srbiji je kao glavni akter navedena Vlada, dok je u Beogradu to javna uprava Grada Beograda.

Kao aktere koji najviše sputavaju poboljšanje stanja životne sredine, građani su najvećim delom izdvojili upravo građane. U Srbiji je taj odgovor izabralo 36 odsto ispitanika, a u Beogradu 25 odsto, dok se na drugom mestu nalazi Vlada, za koju se opredelilo oko 20 odsto ispitanika.

Za obaveznu reciklažu se zalaže 44 odsto građana, a 40 odsto i za zabranu plastičnih kesa, jedno je od rezultata istraživanja javnog mnjenja.

Na pitanje da li bi platili veću cenu struje, ukoliko bi to stvorilo manje zagađenja, oko tri četvrtine građana Srbije i Beograda je odgovorilo potvrdno.

Ispitanici su potvrdno odgovorili i na pitanje da li bi podržali zone niskih emisija u urbanim područijima, gde se tri četvrtine građana složilo oko potencijalne zabrane starim automobilima da uđu u određena područja gradova.

U istraživanju je navedeno i da je 38 odsto građana spremno da se lično angažuje u reciklaži, a 35 odsto u sadnji drveća.

Oni su naveli da trenutno nema konkretnih razloga zbog kojih se ne angažuju, a 15 odsto je navelo da ih novac sprečava da preduzmu neke mere.

Na lične akcije bi građane u najvećoj meri motivisale veće plate i angažovanje države da svi građani bez izuzetka sprovode akcije.

Skoro polovina građana Srbije greje se na drva, dok trećina Beograđana koristi centralno grejanje, pokazalo je istraživanje.

Javni prevoz koristi polovina Beograđana, 35 odsto koristi auto, 10 odsto njih pešači, a dva odsto građana vozi bicikl.

Rezultati istrživanja pokazuju i da svaki deseti građanin Srbije pali smeće, kao i da bi skoro dve trećine građana kupilo električni automobil ako bi on bio pristupačan.

Građani smatraju da bi situaciju sa životnom sredinom poboljšalo pošumljavanje, korišćenje obnovljivih izvora energije, izolacija i postepeno izbacivanje uglja.

Pod pretpostavkom da Srbija odluči da postepeno ugasi zagađujuče industrije, najbolji način da se pomogne radnicima bili bi izgradnja nove, čiste industrije i ponovno zapošljavanje, kao i prekvalifikacija radnika, pokazali su rezultati istraživanja.

Istraživanje je rađeno na uzorku od 3.057 ljudi na teritoriji Srbije i odvojeno na teritoriji Beograda, gde je u istraživanju učestvovalo 1.008 ispitanika.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Otvorena vrata pravosuđa: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima – pravni dragulj koji i danas živi

Beograd, 10. decembar 2021. –  U susret Međunarodnom danu ljudskih prava, koji se ob…