Naslovna Društvo Zaštitnik građana dostavio Ministarstvu Mišljenje na Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti

Zaštitnik građana dostavio Ministarstvu Mišljenje na Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti

11 min read
0
572
Zaštitnik građana

Beograd, 3. januar 2018. – Zaštitnik građana dostavio je Ministarstvu zdravlja Mišljenje na Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Nacrt zakona u pojedinim odredbama predstavlja poboljšanje ostvarivanja i zaštite prava građana u odnosu na važeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti.

Naime, Nacrtom zakona o zdravstvenoj zaštiti propisano je, odnosno podignuto na nivo načela, načelo poštovanja ljudskih prava i vrednosti u zdravstvenoj zaštiti (član 20.), uz dopunu obaveznog poštovanja prava na život i dostojanstvo ljudske ličnosti.

Navedeno se može razumeti kao naglašavanje potrebe garantovanja prava na dostojanstven život te suzbijanja i sprečavanja mogućih zloupotreba u kontekstu lečenja, napretka u biomedicini i razvoja tehnologije.

Unapređenje je, po mišljenju Zaštitnika građana, i što se načelom pristupačnosti zdravstvene zaštite insistira na pristupačnosti zdravstvene zaštite osobama sa invaliditetom (član 23.).

Nacrtom su u odnosu na važeći Zakon o zdravstvenoj zaštiti opravdano izostavljene odredbe o obaveznom upućivanju u psihijatrijsku ustanovu jer je ova oblast regulisana posebnim propisom – Zakonom o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama.

Nacrtom zakona unete su novine o vođenju jedinstvenog registra zdravstvenih ustanova i privatne prakse kod APR-a čime se stvara bolja informisanost i obezbeđuje sigurnost korisnicima zdravstvenih usluga u smislu kvaliteta pružene usluge (član 46.).

Kako je Nacrtom propisano da obezbeđivanje kadra podrazumeva i obezbeđivanje zamene odsutnih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika za vreme trajanja specijalizacije odnosno uže specijalizacije (član 17. stav 1. tačka 13.), Zaštitnik građana je stava da će predložena rešenja rešiti probleme sa kojima su se zdravstvene ustanove suočavale zbog dosadašnje nemogućnosti zamene lekara koji su upućeni na specijalizaciju, na šta su ukazivale i Zaštitniku građana.

U cilju unapređenja rešenja sadržanih u Nacrtu zakona, Zaštitnik građana ukazuje i na potrebu da se određene odredbe dodatno razmotre i preciziraju kao i da se preispita celishodnost pojedinih predloženih rešenja, vodeći pri tom računa o unapređenju zaštite prava građana.

Odredbom člana 15. stav 1. Nacrta zakona o zdravstvenoj zaštiti, propisano je da je pojedinac dužan da čuva sopstveno zdravlje, zdravlje drugih ljudi, kao i životu i radnu sredinu. Zaštitnik građana ukazuje da je propisivanje obaveze pojedinca da čuva svoje zdravlje suprotno odredbi člana 68. stav 1. Ustava Republike Srbije  kojom je utvrđeno da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.

Prema Ustavu lečenje je pravo pacijenta, a ne i obaveza te saglasno tome pacijent ima pravo da odbije kako neku meru lečenja, tako i samo lečenje. Zaštitnik građana smatra da je potrebno brisati obavezu pojedinca da čuva sopstveno zdravlje iz člana 15. stav 1. Nacrta, i iz razloga što je nejasna, jer nije navedeno kako se čuva zdravlje, niti je to moguće navesti.

Uvođenje obaveze čuvanja zdravlja implicira mogućnost sankcionisanja ukoliko se ne postupa po toj obavezi. Zaštitnik građana ukazuje da propisivanje ovakve obaveze, stvara mogućnost zloupotrebe u primeni zakona.

Naime, postavlja se pitanje koje su posledice u slučaju da pojedinac ne čuva svoje zdravlje, a redovno uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje? Da li to znači da neće biti zdravstveno zbrinut kao i, šta obuhvata dužnost čuvanja svog zdravlja? Da li su se gojazni pojedinci, pušači, HIV pozitivni itd. ogrešili o ovu obavezu?

Zaštitnik građana, sa stanovišta zaštite opšteg interesa u domenu javnog zdravlja, snižavanja troškova zaštite zdravlja u kontekstu prevencije ozbiljnih bolesti i stanja, očuvanja i unapređenja zdravlja, te smanjenja smrtnosti od karcinoma, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i drugih hroničnih bolesti, uvažava opravdanost uvođenja obaveze građana da se odazovu na ciljani preventivni pregled – skrining (član 15. stav 4.).

Nacrtom zakona je predviđeno da u pozivu za skrining stoji obaveštenje o cilju i značaju skrininga (član 105.). Zaštitnik građana je stava da samo pisano obaveštenje nije dovoljno da bi se shvatio njegov značaj, već je neophodno potreban permanentni rad na promociji i motivaciji u cilju podizanja svesti građana o značaju redovnih pregleda i ranog otkrivanja bolesti.

Zaštitnik građana ukazuje da je paralelno sa radom na podizanju svesti građana o značaju redovnih pregleda i ranog otkrivanja bolesti neophodno raditi i na edukaciji onih koji sprovode skrining programe.

Skrining programe treba sprovoditi uzimajući u obzir princip korisnosti za sistem zdravstvene zaštiti vodeći računa o poštovanju principa autonomije i poštovanja načela privatnosti i poverljivosti podataka o ličnosti učesnika u skrining programima. Kako je Nacrtom zakona predviđen obavezan skrining, Zaštitnik građana smatra da je neophodno potpunije regulisanje postupka njegovog sprovođenja.

Nacrt zakona proširuje ovlašćenja ministru.

Naime, organe zdravstvene ustanove u javnoj svojini – direktora, upravni Odbor i nadzorni odbor, čiji je osnivač Republika Srbija, imenuje i razrešava ministar (član 113. stav S.).

Zdravstvene ustanove u javnoj svojini osniva Republika Srbija, a na teritoriji autonomne pokrajine · autonomna pokrajina, osim apotekarske ustanove, koju osniva jedinica lokalne samouprave, u skladu sa ovim zakonom i Planom mreže (član 30.).

To znači da će ministar zdravlja u praksi imenovati i razrešavati direktore i članove upravnih i nadzornik odbora svih domova zdravlja, poliklinika, bolnica, zdravstvenih centara, zavoda, zavoda za javno zdravlje, mmm/ma, instituta, kliničko-bolničkih centara i kliničkih centara, odnosno organe više od 250 zdravstvenih ustanova, koliko ih je trenutno po Planu mreže zdravstvenih ustanova.

Imajući u vidu nadležnosti organa zdravstvenih ustanova, uz uvažavanje činjenice da osnivačka prava u ime Republike vrši Ministarstvo zdravlja, Zaštitnik građana je mišljenja da je potrebno dodatno razmotriti i preispitati svrsishodnost ovakvog rešenja i opravdanost prebacivanja nadležnosti u ovom segmentu sa Vlade, kako je po važećem zakonu, na ministra.

Učitaj još povezanih članaka
Učitaj još  Društvo
Komentari su zatvoreni

Proverite Takođe

Poslednja verzija ustavnih amandmana predstavlja korak nazad u odnosu na dostignuti nivo depolitizacije pravosuđa

Beograd, 17. oktobar 2018. – Amandmani na Ustav Srbije koje je Ministarstvo pravde p…