Britanski reditelj Ken Louč (Loach) je 22. maja, na ceremoniji dodele Zlatne palme, kritikovao politiku štednje za koju smatra da vodi EU u propast. Louč, iako je tvrdio da više neće snimati dugometražne filmove, vratio se u svet filma sa socijalno angažovanom dramom za koju je nagrađen Zlatnom palom na 69. Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu.
Nagrađeni film govori o siromaštvu, poniženju i beznađu kojima su izloženi najranjiviji delovi društva zbog smanjenja socijalne pomoći u Velikoj Britaniji.
Louču je na ovogodišnjem Kanskom festivalu uručena Zlatna palma, druga u njegovoj karijeri, za film "I, Daniel Blake" (Ja, Danijel Blejk) koji govori o borbi nezaposlenog čoveka da dobije socijalnu pomoć.
"Svet u kome živimo u velikoj je opasnosti, jer nas ideje koje nazivamo neoliberalnim vode u katastrofu. Potreban nam je drugi svet i moguće ga je stvoriti", rekao je Louč na engleskom i francuskom jeziku prilikom uručenja nagrade.
On je rekao da neoliberalna politika dovodi milione ljudi u Evropi do ivice opstanka, od Grčke na istoku do Španije na zapadu, dok se mali broj ljudi bogati na bezobziran način.
Britanski reditelj je uzporio i na jačanje ekstremne desnice u Evropi. On je ranije rekao da bi Britanija, ako odluči na referendumu u junu da istupi iz EU, mogla dobiti takvu vladu. "Kada vlada beznađe, ljudi iz ekstremne desnice to koriste", rekao je on.
Louč koji puni 80 godina u junu, odlučio je da se vrati svetu filma kako bi snimio film o teškoj borbi stolara Danijela Blejka da dobije socijalnu pomoć u Britaniji pošto su mu doktori posle srčanog udara rekli da ne može više da radi.
Louč koji je snimio više od 30 filmova, i njegovoj scenarista Pol Laverti (Paul Laverty), verni svojoj metodi, razgovarali su sa ljudima, od Škotske do Midlendsa, kako bi prikupili svedočenja i iskustva.
A to su iskustva radnika na određeno vreme ili društveno odbačenih ljudi koji nekad moraju da biraju između toga da li će jesti ili se grejati u zemlji u kojoj sve više ljudi dolazi u narodne kuhinje.
Iz takvih okolnosti izrastao je lik Danijela Blejka, 59-godišnjeg stolara, koji je vredan radik ali mora da prestane da radi zbog bolesti. Radnja se odvija u Njukaslu, na severoistoku Engleske, gradu poznatom po dugoj tradiciji radničke borbe.
Film prati Blejkov kafkijasnki put koji se sastoji od odlazaka u agencije za zapošljavanje, beskrajnih ispitivanja o zdravlju ili muzike koju mora neprekidno da sluša dok čeka da mu se neko javi. Tu su i obuke o tome kako pripremiti radnu biografiju, čije pohađanje je uslovljeno davanje socijlane pomoći.
Loučov junak ponekad nailazi i na solidarnost i to kroz odnos sa mladom susetkom crnkinjom i mladom samohranom majkom dvoje dece koju sistem kažnjava jer je zakasnila da se javi u centar za socijlanu pomoć zbog čega ostaje bez para za hranu. Za ulogu samohrane majke kanski žiri je pohvalio glumu do sada nepoznate Hejli Skuajers (Hayley Squires).
Pad Danijela Blejka koga izvrsno igra pozorišni glumac Dejv DŽons (Dave Johns) je neizbežan. On, međutim, traži samo svoja prava posle života provedenog u radu.
"Sećamo se ljudi koji su nas inspirisali. Ljudi koji bez narodnih kuhinja mogu da ostanu gladni u petoj najbogatijoj zemlji na planeti", rekao je Louč.
Film se bavi i time kako drugi vide siromašne.
Pošto glavni lik Blejk ne može da dobije pomoć zbog bolesti primoran je da traži pomoć za nezaposlene. Zbog toga mora da satima pokušava da nađe posao za koji ga odbijaju pošto je bolestan. Opžuju ga da je izmamljuje pare.
"Najranjivijiim ljudima poručuju da su sami krivi što su siromašni", rekao je Louč ranije novinarima tokom festivala. "Ako nemaš posao, tvoja je greška što ga nisi našao".
Louč je rekao da agencijama za zapošljavanje nije cilj da pomognu ljudima da pronađu posao već da im to otežaju. Čak saveticima određuju broj ljudi koje treba kazniti kako bi se manje socijalnih naknada isplaćivalo.
Louč je prvu Zlantu palmu dobio 2006. za film "Vetar koji njiše vetar" o ratu za nezavisnost u Irskoj, a za film "Jimmy's Hall" iz 2014. koji se takođe bavi Irskom, rekao je da će biti njegov poslednji dugometražni film.
Ovaj britanski reditelj jedan je od začetnika žanra dokumentarne drame, nastale kombinovanjem italijanskog neorealizma i francuskog "novog talasa".
Poznat kao politički aktivista i levičar, režirao je filmove koji su osvojili brojne nominacije i nagrade na prestižnim svetskim festivalima. Pored Kanskog, osvajao je priznanja na Berlinskom i Venecijanskom festivalu, a dobitnik je i britanske nagrade BAFTA.
Izvor: AFP/Euractiv
