Naslovna Civilno društvo Žrtve torture u Srbiji nezaštićene, Zaštitnik građana ćuti

Žrtve torture u Srbiji nezaštićene, Zaštitnik građana ćuti

4 minuta za čitanje
0
107
Beogradski centar za ljudska prava

Beograd, 26. jun 2020. – Povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) ukazao je da je položaj žrtava torture u Srbiji nedopustivo loš.

Dodaje se u saopštenju da nadležni organi gotovo ništa nisu preduzeli na polju prevencije torture i drugih oblika zlostavljanja.

Praksa je sudova i javnih tužilaštava u Srbiji da bez izuzetka poklanjaju više poverenja iskazima policijskih i drugih službenika, nego navodima građana koji tvrde da su pretrpeli torturu i onima koji su tome svedočili. Najveći broj krivičnih prijava koje žrtve torture i zlostavljanja podnose protiv službenih lica biva odbačen, a mali broj slučajeva mučenja i zlostavljanja od strane službenih lica koji dospe pred sud završi osuđujućim odlukama“, navedeno je u saopštenju.

Službenici za koje se utvrdi da su zlostavljali građane po pravilu ostaju na svom poslu, uprkos teškom izneveravanju javnog poverenja i kršenju ljudskog dostojanstva žrtava“, navode iz BG centra.

Očigledno je ustručavanje i Zaštitnika građana da u pojedinim slučajevima, koji dotiču odgovornost najviših organa vlasti, utvrdi torturu i zlostavljanje ili rizik od takvog tretmana.

Kao primere naveli su slučaj izručenja kurdskog aktiviste Dževdeta Ajaza Turskoj, prebijanje građana u RTS-u marta 2019. godine i uvođenje kazne doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta.

Ocena Zaštitnika građana u ovoj oblasti svodi se na to da u Srbiji ne postoji „sistemska“ tortura, a da su slučajevi zlostavljanja samo pojedinačni, a građani su tokom vanrednog stanja imali prilike da vide snimke koji su isplivali na društvenim mrežama, gde su policijski službenici šamarali, udarali pesnicama i šutirali građane.

Građani sa mentalnim smetnjama u nemalom broju slučajeva ostaju zatvoreni u institucijama zato što nisu razvijene mere podrške u zajednici, a u nekim od institucija, zbog nedostatka osoblja, pribegava se suvišnoj upotrebi lekova.

Pozitivne stvari koje su u korist žrtava torture i zlostavljanja u Srbiji učinjene u poslednjih nekoliko godina jesu formiranje kol-centra Advokatske komore Srbije za određivanje branilaca po službenoj dužnosti osumnjičenim građanima, donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i formiranje Komisije za sprovođenje standarda policijskog postupanja u oblasti prevencije torture u MUP-u, navedeno je u saopštenju.

Pročitajte još povezanih članaka
Učitaj još  Civilno društvo
Komentari su zatvoreni

Pročitajte i

Apelacioni sud da pošalje jasnu i nedvosmislenu poruku da zločini protiv neistomišljenika ne mogu da ostanu nekažnjeni

Beograd, 06. jul 2020. – Fondacija „Slavko Ćuruvija“ ocenila je da će odluka Apelacionog s…